Просветни гласник

328

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИЕ

био позван да реши ово спорно питаље, рекао је само да Рошону није ништа говорио о своме разговору са Бошковићем односно микрометра. Ово је по свој прилици учинио да се не би замерио ни једној страни јер беше Рошону толико исто пријатгљ колико и Бошковићу. Но нама неће бити неразумљив овакав одзив Француских академика према Бошковићу кад се сетимо из биограФског дела ове расправе, какав је подожај заузимао према члановима париске академије. Бошковић и сам веди да признаје проналазак Рошону, ади да задржава право на пријоритет у самој иоправци његовој. Свакако ово ће последње бити истинито, јер и да није Фонтан ништа говорио Рошону о познатим примедбама Бошковићеви-м на Рошонов микрометар ипак припада заслуга у открићу начина, којим су се укаонилл недостаци на првом Рошоновом микрометру, и нашем Бошковићу. . Оригиналност извођења метода микрометарских, као и употреба просте призме све су то знаци да није бндо места онаквој осуди, какву изрекоше Француеки академици, јер и сам Бошковић својим радом упућеним на свога пријатеља Л.а .1анда, не нмађаше намеру да му се рад чита у академији, нити да њиме побија славу Рошону. Колико је интересантан овај проназазак за саму науку, толико је интересна полемика, која је вођена између Бошковића и његових нротивника, но за нас је довољно ово што рекосмо, да можемо јасно увидетн колика кривица пада на Бошковића као и колику је заслугу стекао за науку рад о микрометру. Овим се радом обратио Бошковић лондонској академији. Но и овде није боље прошао. Приоритет проналаска микрометра у Енглеској припадаше чувеном астроному Мавсе1уп-у. Но да је од свију по најзначајнији микрометар Рошонов види се из ових речи Арагових. Он вели да нису Бошковић и Маскелен, који се отимљу о проналазак микрометра показали какве год прпмене његове у астрономским мерењима, као игго је ово учинио Рошонов микрометар при мерењима на Марсу, Јупитеру и Сатурну. Свакакако онај одзив, који је нашао проналазак Бошковићев у научноме свету могао је бити главни узрок, што је он напустио усавршавање свог микрометра (мегаметра како га зове Бошковић). Бошковић се бавио испитивањем закона по коме се зраци светлосни управљају при пролазу кроз нашу атмосверу. Основи,^са којих је полазио у овом свом испитивању били су му из Њутнове теорије о светлости, јер ундулациона теорија, која је онда билавећ позната, није још могла поред многих својих очевидних и бољих тумачења светлоети од емисијоне, срушити емиеиону, једино за то, што је ова последња теорија имала за собом онога великог и најзначајнијег ума 17-ог столећа, чији се уплив у егзактним наукама још и данас опажа, а који беше њентворац. У овој расправи нзналази Ботнковић курву преламања зракова, као и коеФицијенте нужне за астрономе да би се отклонила погрешка при-