Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

327

Друго важло питање, којим се бавио Бошковић, бидо је иитање о микрометру, 0 важности ове справе иећу много говорити, само ћу споменути да се њоме мере врло мали делови једнога дука — '/ 10 од секунде и мањи делови, што је од великог значаја у астрономији, која везује огромне димензије са .једном лучном секундом. Тек са његовим проналаском могла се је од примене телескопа оиазити велика добит. Питање о микрометру занимало је било научаре и 17-ог столећа. Агои!, Рхсаг(1, Ма1уа1зе Ниу§епз п др. покушаваше да изведу теорију микрометра на чисто и да је усаврше. Од свију најзначајнији је Вои§ег-ов мнкрометар, који се је употребљавао за мерење пречника сунчевог, и који је због тога добио назив хеаиометар. Ои је и данас остао у примени са малим изменама од чувеног немачког Физичара ФраунхоФера. Овај се микрометар састоји из два објектива, и ми га спомињемо за то што и Бошковић полази у својој расправи од истог Бужеровог хелиометра. Али свакако је на овај посао био постакнут Бошковић Косћоп-ом, који је изашао 1777 год. са својим микрометром. Монтукла сумња, и ако је Бошковић, што он вели, имао доста духа и бистрине, да је имао идеју о микрометру, о чему вели, Бошковић да је говорио г. Фонтану код војводе РошеФукола пре проналаска Рошоновога (Мои1ис1а 518,111,) Интересантна је ствар о судбини Бошковићеве расправе о микрометру. Но да би оценили ово како ваља ми ћемо се зауставити прво на Рошоновој, а после на Бошковићевој расправи о микрометру. Рошон полази од комбиноване призме из две, које су саграђене од исландског шпата, који прелама зрак светлости у два зрака. Једна је од ових призама непомична док се друга може окретати. и овака се призма стави испред објектива, За то што је призма комбинована из две призме исландског шпата, што се поцепани зрак при пролазу кроз другу призму поцепа опет на двоје — дакле у четири зрака, ми од предмета добијамо 4 слике. Нодола у милиметрима је извршена на помичној нризми, и помицањем се призме могу лако измерити дужине. 0 овом ироналаску Рошоновом чуо је Бошковић од свога пријатеља Фонтана, коме је казао да је лепа и срећна замисао, но да би се могла извести, кад би се само једна од призама употребила, и помицањем њеним у цеви телескоповој могла би се извршити нужна мерења. Шта више вели Бошковић, да је истом пријатељу саоиштио да је он на сличну мисао дошао, и да он употребљује за то призму од простога стакла. После овога чује Бошковић од истог пријатеља да ће Рошон кроз који дан читати у париској академији своју раслраву о микрометру, чувши ово, он пошље рад свој о истом предмету своме пријатељу Лаланду чл. Фр. академије, и овај га поднесе академији. Чим је рад прочитан, настане дрека академнка и осуде Бошковића као плагијатора, и човека који полаже нриоритет на проналазак Рошонов. Кад је пријатељ Бошковићев Фонтан, на кога се је Бошковић позивао укорист своје одбране.