Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

337

што замигаља такву лоделу сдојева, да су гораи слојеви врло ретки, који прелазе у сунчеви етерски зрак, те се отуда јавља иа граниди.наше ■атмосвере северна светлост. Бошковић на основу ранијих радова о паралакси северне светлости (1637) израчунао је висину њену на 660 миља, што би значило да је место аеној појави далеко ван иаше атмосвере. II о ово с« да лако разумети, кад се сетимо да бивају велике промене у појави овој. Торбар вели, да се Боншовић у тумачењу ове појаве држао француског астронома Мерана, и да је оригиналност Бошковића : само у јаснијем геометарском изражају узрока овој појави. Бошковић се дотакао и зодијачке светлости, која се у тропима виђа у различним месецима на истоку или западу по заласку сунчевом. Ова појава још и даљ дањи није протумачена како ваља, и можемо рећи да се гледиште Бошковића о узроцима ове појаве као понајбоље и дањ дан.и задржало. Ова светлост по Бошковићу долази од светлећег етера, који се подалеко од сунца и његове атмосвере пружа у облику једне едипсе. Неки пак астрономи држе да узрок самом појаву ваља тражити у метеорским ројевима, који преко сунца иромичу врло често. Бошковић у примедбама на дело Језујита Ноцети-а о дуги улази по танко у претрес иознатих закона о преламању светлости, који се узимљу за тумачење ове појаве, ,а овде се има приметити и то, да се је Бошковић показао према своме сународнику Маркантуну врло неправичан, јер готово багателише његове заслуге и нријоритет на тумачење ове појаве, што му иризнају готово сви велики умови, а нарочито Љутн. Поред ових радова на пољу науке, има још много других, и ми ћемо од свију тих изабрати још неколико, при чему ћемо моћи видети не само смисао њиховог садржаја, већ и прави дух Богаковићев, јер ћемо •се упустити у специјалније решавање, по старим синтетичким методама, које су се негде а и данас у науци задржали. ТРЕТ\А ГЛАВА Радови Р. Бошкови^а на пољу физике и геодезије I ИЗ ФИЗИКЕ (ОПТИКА) Радови из ове врсте налазе се у раснрави: „Орега регШепИа а<1 ор!к'ап! е! аб-Попопнапг, која је расправа у целокупним делима његовим (Орега отша) штампана у I и II 1от-у (Вавваш 1785 год.). Расправа је ова писана поводом његовог постављања за директора у одељку минпстарства марине за оитичке ствари „орНсае рго ге тагШта" у Француској. Најглавнији је део ове расправе његов рад о ахроматнчким дур■бинима. Сама појава ахроматизма састоји се у -томе: да се добије разним сочивима преламање а да се уништи цепање светлости на спектралне боје. Ово је нужно да би се добио јасан лик код дурбина. У прво доба мислиоци налажаху да је немогуће уклонити боје а задржати преламање светлости, што је било нужно да се лик добије. прооветни гласник, I. књ., 3. св., 1903. 22