Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

359

вкћеге ОтшкИа^е с1ез БШсПшпз шк1 Ип1егпсћ1е8 т рћЈзЈкаПзећеп шк1 1пб1оп8сћеп ЛМббепзсћаЛеп" (ВегИп 1817, 1818). У свима својим списима највише се је обзирао иа ариродни елеменат и држао га је темељем целокупне науке о земљи. Особито је обраћао пажњу на органску везу и различито делање земљописних елемената па нх је увек представљао упоредно. - Земљописна метода пре Ритера имала је највећу ману што је занемаривала природне одношаје и што је различите елементе земљописне проматрала без икакве свезе. Својом методом иоређења Ритер је створио сасвим нову земљоиисну школу. Хумболт и Ритер су творци новије геограФске науке. Њих двојица, су својим монументалним делима створили читаву епоху у развитку ове науке. Последници њихових идеја разгранали су величанствено стаблоземљописне науке. Ну најдебље гране на овом дрвету њих двојица и данас представљају. Између многих који су њихове идеје прихвати.ш и развили поменућемо: Бергхауса, Роона, Фогела, Данијела, Елодена, Гуте-а, Пица, Сидова, Оберлендера, ДелиКа и т. д. а међу свима овима нарочито Пешела. У данашње време негује се подједнаком бригом како земљопис као наука тако и методика његова. На пољу методике су стекли особитих заслуга Вагнер, Кирхов, Хумел, Мацат, Оберлендер, Фингер, Тромнау, Трунк, Тишендорф, Гајстбек и Руш. На реду би било да проговоримо још коју и о стању земљоиисне науке и методичке наставе овога предмета у нас. Укратко се може рећи да са земљописном литературом у опште стојимо доста добро према осталим народима. благодарећи радовима наших признатих геограФа и етногра$а, у које у првом реду убрајамо поштованог проФесора Велике Школе и академика др. Јов. Цвијића, неумрлог Карића, даље Драгашевића, Мишковића, Васовића, Радивојевића и Ердељановића. Што се тиче методике овог предмета она је још у повоју. Изузев уиустава за познавање домовине и света од М. П. Шапчанина и Кр. Јонића, једнога кратког нрилошчића методици овог предмета од Р. Митровића и Н. Соколовића и неколико чланчића по „Учитељу" и „Просв, Рласнику," врло је мало што би се још могло напабирчити из методике земљописне наставе у народној школи. У место тога постоји маса уџбеника за ученике нар. школа који ни по евојој обради ни ио садржини не само што нису у стању унапредити земљописну наставу, него је још одржавају у стању средњевековне нерманентности.