Просветни гласник

358

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љопис потребан предмет у шкодскоме плану, ади метода коју је он препоручивао за земљописну наставу није била згодна. Он је предлагао да се имена градова и других земљописних објеката попишу по азбучном реду и да се уче напамет. Поједине округе требало би означавати бројевима што би требало да ученици добро упамте. Ну поред тих мана Песталоције је пружио у својим делима ваљаних и потпуно модерних погледа о појединим земљописним чињеницама. ГГак\те, он је тражио да се при показивању појединнх земљописних објеката вазда гледа на њихов одношај једног нрема другоме и на њихову каузалну везу. Ну највећег напретка у обрађивању земљописне наставе стекли су Ллександар Хумболт (1769—1850) и Еарло Ритер. Хумболт је у „најмонументалнијој књизи нашега столећа", своме Космосџ , научно изложио укуиност природних појава и довео у један врло ириродан систем узроке и утицаје који дејствују на Физичне и друге особине земљишта да је стекао тим самим једно бесмртно дело. Хумболтове најглавније заслуге су на пољу обрађивања научног земљописа ове: 1. Он је први показао како се савршени хронометри могу употребити за одређивање земљописних дужина у унутрашњости великих копна. 2. Он је израдио први висински проФил и то кроз Шпанију а таквом помоћу се тек могло заночети тачно познавање земаљских висина. 3. Он је ову грану цауке усавршио измисливши стереометриску геогнозију којој је задаћа да рачуном одређује средњу виснну копна. 4. Он нас је научио да код планина разликујемо висину седла и висину врха. и таквим поступком можемо номоћу добивених бројева тачно упоређнвати две удаљене планине (нпр. Алпе и Пиринеје). 5. Њему ваља да захвалимо што знадемо да магнетска сила земље бива од магнетских полова према полутару слабија. 6. Његову генију захваљујемо што се пронашло да се већина вулкана нал.ази на нукотинама т. ј. да су смештени у редове који се нодударају с највећим круговима. 7. Хумболт нас је научио повлачити изотерме помоћу којих се разабира неједнако распоређивање топлоте на земљиној површини. 8. Он је први путник који је сабирао биље мотрећи уједно помоћу барометра висине, и њему захваљујемо за појмове о клими биља и за изразе: клима поморанџе, појас винове лозе, појас палме итд. Он је научно обрадио онажање ТуренФортово (1701) на Арарату по комо је објаснио да се с кертикалиом висином биљни свет баш тако мења као и са земљописном ширином у близини мора. 9. Открио је да се планине унутрашње Азије пружају више радијално него ланцима и да се прилично паралелно стере од истока к западу. Хумбодта је допунио Ритер (1779—1859) отац новије земљописне науке. Он је написао много одличних дела по струци географској, али најглавније је његово дело: (Ие Егс1кшн1е јт УегћаИпЈз гиг Ха1иг шкЈ. ОебсМсћ1е (1е8 Мепвсћеп ог1ег а11§етете уегЈД '1еЈсћст1е Оео§гарМе а%