Просветни гласник

НЛУКА И НАСТАВА

357

уз исто.рију изучава те да би било јасније и разумљивије". Франке се.је у иастави земљониса наслањао у опште на познато дедо Јована Хибнера, које се звадо: „Кигге Гга§еп" (кратка питања) које је изишдо први пут 1693. год. Оно је бндо за дуго времена у школској настави без конкуренције ма да није у себи садржавадо ничега другог до едемената подитачко-статистичких из земљописа. Све до посдедњих деденија XVIII стодећа предаван је земљопис у шкодама у духу Хибнеровом. Ређање имена, циФара и историско подитичког градива беше све што се из земљописа учидо! Ну појавом Русо-а и Фидантрописта поче избијати начедо очигдедности у настави јаче на видик а и практичкн се у шкодама примењиватн. Утицаји ове недагошке шкоде огдедају се и у дитератури земљописа. Као нример може да иосдужи Гатереров „Нацрт ГеограФије" укоме је нарочиту пажњу обратио природноме земљопису, који је дотде био врдо занемариван. У опште узевшп може се рећи да је прн крају XVIII века земљописна наука бида упућена природном и рационадном правцу. Кроиачек је прикупио најзнатнија начеда, која су иостављена за земљописну наставу и довзо у један систем. Он веди: „Стадно је, да између свих наука, што ее уче у шкоди, земљопис највише тражи очигдедност; с тога је нужно да ученике вазда нодстичемо на то да сами гдедају и да сами мотре. То ће најбоље ићн тако ако ову паставу започнемо познавањем завичаја и тако поступно даље. Ова се настава мора рашчданити на поједине течајеве а сваки од њих треба да има посебну књигу и носебне карте. Ади ни најбоље карте не корнсте ако ученик учи на намет на не разуме карте. За то не сме карта да буде претрпана именима него сме приказивати оно што се учи у дотичном течају. Она мора имати по истом размеру израђене бар европске земље, а добро би бидо, да у њој нема никаквих имена а ни почетних сдова која би утицада на нагађање. Карту треба редовно поредити с пданигдобом н глобом, а ученика треба упутити да је проматра с раздичптих становишта; а да могне трајно запамтити подожај места мора научити одређивати растојање између појединих места, Кад ученик научи тако потпуно вдадати картом и кад се извежба да .је преноси на мрежу, кад се изучи прецртавати је на хартијп и другом чему онда је доказ да он вдада овнм предметом". Итд. г Између остадих који су у смисду Гатереровом радиди истиче се чувени књижевник Хердер. Он је јасно, можда јасније од свију пре њега, истакао од кодике је важности земљоиисна настава за друге науке а погдавито за историју и како је потребно да се што више пажње покдони природном земљопису. Крајем овога века јавидо се је више методичких деда у којима је обрађивана методска страна ове наставе и којима је ирииремано земљиште модерној методици земљонисне наставе. Таква упуства су писади Шиц, Гландорф, Јункер и Гасиари. Песталоције је држао да. је зем-