Просветни гласник

Збб

НР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

И ако је математички земљопие и по радницима, који су га обрађнвали, а и по практичној потреби ондашњега времена измакао био иза физичког и подитичког, ипак ни ови едементи науке о^ земљи нису би.ш сасвим занемаривани и пре почетка XIX сголећа у коме је, може се рећи, тек ударен темељ и правој науци и земљописној настави. Знамените космограФИЈе Апијана, Франка, Минстера и Хапела садржанале су у себи поред астрономских елемената пуно којечега што није засецало баш у ову науку. Истина у овим делима мешало се много што шта и из исторпје, природних наука, етнологије итд. али ни физички земљопис нијебио са свим занемариван. Чим се је по.јавида РеФормација саставили су главни реФорматори у црквеним уредбама пронисе о организацији виших и нижих школа и у тим уредбама су истакли вредност реалија у опште као наставних предмета. Као најгдавнији наставннци и управитеља тих школа истакоше се ови радници: Јован Штурм (1504—1589), Валентин Фридланд звани Троцендорф (1490—1556) и Михаило Неандер (1500—1595). Изузевши Троцендорфа, који је 'био искључио из свога наставног плана реалије, оба друга чувена педагога полагали су ве.шку важност у својим шкодама на наставу из земљоппса и обрађивали су је оно.шко ко.шко су методичког знања за предавање њено имали. Неандер је 1583 г. штампао у Ајслебену први земљопис под насловом: „огМз 1еггас рагНит ехрИсаИо." Земљопнс Неандров показује како је и настава из овога предмета морада тећи у оно време јер се нримећава највише зависност од ређања историских бележака и топограФских имена старога света. Ну радови његови свакако значе напредак и његова деда бида су све до Кдиверове појаве (1624) једина деда те врсте. Радовима Бакона и Монтења крчио се све већма пут реадизму у настави, а појавом ведиког сдовенског педагога Јана Амоса Коменскога теоријске идеје њихове добиде су свој одређенији карактер. Овај сдавни педагог у својој Ведпкој Дидактици јасно је изнео, поред остадих предмета, потребу и важност земљописа као реадне науке и увео га у шкоду између остаднх наставних предмета. У томе деду које и за данашње време има доста вредности, Коменски је први нагдасио кратко н којим редом треба тај предмет да се методски изводи. Почетак ће астрономије бити да се зна шта је небо, сунце, месец, звезде и да се посматра како сваки дан издази и задази. Почетни су темељи земљописа, кад се учи разумевати шта је брег,. долина, поље, река, седо, кула, град, већ према томе како им то пружа згода онога места у коме се васпитавају. И шкода аијетиста давала је веће важности земљопису „као средству за васпитање хришћанске мудрости". С тога су у тим школама марљиво изучаване нарочито: Палестина и Немачка, ради онога што се-

1 УеИка БИакШга Кошепзко^а стр. 75.