Просветни гласник

23*

НАУКА И НАСТАВА

355

.јати интересе: симпатичке, социјалне, патриотске и религиозне. Земљописно градиво не само да ироширује искуство .него је кадро да побуди саучешће за људе који трпе под непријатном кдимом или који су под ударцима каквога деспотизма заостали у култури и образовању од других срећнијих народа или духовно учествује у свима добрим делима које нам пружа повесничко градиво, што иде уз ову наставу. Лепоте и дражи наше отаџбине поред естетичког интересовања буде и патриотска осећања. Васпитаник ее учи не само познавати и ценити своју домовину и онај крај земље где живи него га научи и волети па и жртвовати се у случају невоље за н>. Упознајући величанствоност и красоту онога што је на земљи створено, васпитаници се науче ценити и онога који је то све створио. На тај се начин крепи вера и поуздање у Бога и унапређује х >азвијање религискога осећања. Као што се из свега овога види, земљописна настава кадра је да произведе многострука интересовања код васпитаника и у толико јој је и већа важност у погледу потпомагања извођења највишег васпитног емера. Ну није само у томе иогледу њен значај. Земљопис је наука која спаја врло згодно природно математичко знање с повесничким и с тога је врло згодно средство за концентрацију наставних предмета. Природне науке у много којечему зависе од земљописне науке и стоје у тако тесној вези да је, често пута, градиво испреплетано у њима. Земљопис потпомаже и историју веома много; управо она се на њ поглавито и наслања јер док се не изучи добро земљиште и прилике у којима су се извесни догађаји десили, не могу се они довољно ни разумети нити се може судити о њима као што треба. Из свега овога види се колика је вредност земљописне наставе у народној школи; па ипак се у нас њој не покдања онолика пажња колико она заслужује. У редовима који иду иза ових ми ћемо бацити кратак иоглед на историски развитак земљописне наставе и земљописа у опште у другоме свету, па ћемо се осврнути и на наше прилике. II ако је земља и оно што је на њој од вајкада обраћала пажњу евпх мислених људи, било са гледишта физичког , топског и политичког, било са гледишта космичког; и ако су многи учени људи из старих времена (Страбо, Плиније, Птоломеј) обрађивали науку о земљи и ценили важност њену, ипак се може рећи као поуздано да земљописна настава у овим старим временима није могла ухватити у школама никакав корен. У средњем веку и ако није био постављен земљопису као науци баш еигуран темељ, ипак се почело уносити више интереса за изучавањем његовим. Ширењу и јачању овога интереса много су допринели славни научници: Кеплер, Коперник и Њутн. Раншрењем земљописних знања човечанство је осетило и опипљиве користи. Откриће Новог Света јасан је доказ за то.