Просветни гласник

354

ПР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

Нико није више везаи само за праг своје куће. Сваки иде тамо куда га његова срећа вуче. Добри путови и жељезнице, пловљење по рекама, , језерима и морима, поште и телеграФИ — све то помаже да се лакше распродаду природни и вештачки производи, да. се измењају човечје мисли и тежње, да се одржава свеза међу трговцима, занатлијама. пољопривредницима, научницима итд. У сваким новинама наћи ћемо гдасова из разних иредела и земаља и делова света, а међународни уговори и светски излози доводе у узајамни додир све образоване народе. Из тога се види практична важност његова. Сад ћемо прећи на значај и вредност његове наставе у васпитној школи. Вредност појединих наставних предмета васпитне школе цени се по томе ко.тко је који кадар од њих допринети више остварењу највишег васпитног циља човековог: образовању јаке моралне воље. Воља има у себи ова два најглавнија едемента: убеђење и поступање. Убеђење се ствара добијањем знања. Да би знање прешдо у поступање треба да је заогрнуто топдином осећања и да пробуди интерес. Интересовање васпитаника не сме бити једнострано јер не би одговарадо ономе што се тражи од једне карактерне личности. Него интересовање треба да је многострано. Да видимо каква интересовања може изазвати градиво које нам пружа земљописна настава. Човечји се дух ставља према објектима којима се бави у двојак положај: или их сматра као нешто страно или их сматра као и себе самог, као један део свога света, и онда долази с њима у узајамни однос. Према томе, они су му иди иредмети знста или иредмети дружења. Човечји дух може нроматрати ирироду и њене предмете с емпиричким интересовањем. Земљописно градиво у овом погдеду тако је обидно да може да побуди ведику пажњу код васпитаника, живо интересовање и вољу за учењем јер се јавља са великом многостручношћу и шаренидом. Осим жеље за сазнањем човечји дух има и ту особину да тежи да размишља о односима и зависности појединих предмета један према другоме, о узроцима и посдедицама, и да суди о њиховој доброти и депоти. Другим речима: човечји дух поред емпириског интересовања стиче и спекудативна и естетичка интересовања. Земљописна настава тежи не само да ум васпитаника обогати годим чињеницама него их упућује да о тим чињеницама размишљају и суде одвајајући оно што је за морадни живот њихов од вредности и потпомажући што може посдужити за кретање њихово у практичном животу. У свима овим случајевима интересовање васпитаниково би служидо као објективно знање. Ну човечји дух може узимати субјективна учешћа према појединцима у друштву, према заједници, према Богу, и на тај начин духовно дружећи с€ разви-