Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

зба

ВАСПИТНА ВАЖНОСТ И ЗНАЧАЈ ЗЕМЈБОПИСНЕ НАСТАВЕ У НАР. Н1К0ЛИ С ПОГЛЕДОМ НА ЊЕН ИСТОРИСКИ РАЗВИТАК 1 од Мих. М. Станојевића. УЧИТЕЉА

Земљонис је једна од најинтересантнијих и најкориснијнх наука. Он нас упознаје не само са земљоиисним иоложајем, са повргшгаом земљине коре и појавима који се на њој догађају било на копну, у ваздуху или води, са минералним, биљним и животињским светом и човеком, него нас још учи како то све утиче једно на друго и у каквом узајамном односу стоји све то. Земљу и што је на њој можемо посматрати са вшпе гледишта. Може се Посматрати земља као звезда у вези и односу према другим небесним телима и тумачити појаве које на земљи из тога односа проистичу. То би био Астрономски илп Жатематички земљопис. Може се описивати природни распоред површине земљине, облиди копна и воде и њихови међусобни односи. То је Тоиски земљопис. Физички земљопис описује Физичке појаве на земљи, природне предмете и појаве са својим узајамним односима који имају један на други. А Културни или Примењени земљопис испитује везу и однос између физичких иојава на земљи и органског живота осврћући се нарочито на развој и историју човечанства. Тај земљопис зове се у новије доба и Антроио-географијом . Културни земљопис описује земљу као станиште људско, распоред који су људи на њој научили, облике друштвених заједница и њихову образованост, тумачећи све то колико је могуће приликама, у којима се то налази. С потпуним правом можемо земљопис назвати асоцијативном науком т. ј. таквом науком која различна знања уједињује и заокружује у једну целину. И ако земљопис црпе градиво своје у главном из природних и друштвених наука, ипак се мора он уврстити у ред самосталних наука за то што он посматра земљу као целину и испитује узајамне одношаје између природе и друштва. Већ и самим тим што је градиво земљописне науке тако обилне садржине и што засеца у тако тесне одношаје природних и друштвених чињеница даје се закључити велика важност његова у опште. Ну земљоиис као наука буди велико интересовање код свију људи у опште и задобија све више и више осећања потребе за изучавањем његовим с тога што је у данашње време врло жив и свестран саобраћај између чланова једнога и истог народа и земаља.

1 По Г. Рушу и др. писцима. лросветни гласник , I. књ., 3. св., 1903.

23