Просветни гласник

514

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИЕ

Школоваље једнога ученика стало је 3.097-92 динара. Штета је што у овом прегледу нема података: колико су сви наставници имади недељно часова, колкко је просечно имао један и колико је стао државу један недељни час. Ја мислим да бисмо тек тада знали да ли државу скупо стаје издржавање ове школе и да ли би се и у овоме могл.о тражити да се мало поприштеди. Ове податке био је дужан изнети г. Поповић у толико пре што свет, често и без икаквог раздога, говори да ионеки про#есори и не држе часове, јер немају слушалаца. Али, г. Поповић вели: „ Осталих података о броју предмета и предавааа нисмо могли добити" (стр. 14). Ми зато морамо оправдати г. Поповића за овај велики недостатак у статистици Велике ТТТк оле. 2. Богословија. У овој је школи радило десет наставника. Свакн је имао просечно 12*8 часова недељно. Један недељни час стао је државу 218'87 динара. Ученици су били већином земљораднички и свештенички синови. На крају гаколске године било је 224 ученика, од којих су 19-64 процента имади слаб успех. Три раније године био је успех много бољи него сад. Зато се намеће питање: што је ове године слабији успех? Ео је томе крив, да ли томе нису криви наставници или неко други? На издржавање ове школе утрошено је за ову годину 37.721-33 динара. Школовање једнога ученика стало је према томе 162-76 динара. 3. Учитељске Школе. У овоме су одељку изнесене веома занимљиве ствари, које указују што су онако бедне ириллке у Алексиначкој Учитељској Шкоди, те се и ове године јавише озбиљни немири. У Учитељској Школл у Ал.ексинцу радило је 13 наставника у 4 разреда, а у Јагодини 9 наставника у 1 разреду. У Алексинцу су наставници има ли просечно 11, а у Јагодини 5 часова недељно, што уопште износи 8 - 8, а то је мало; мал.о је и по 11 а камо ли по 5 часова недељно. У Алексинцу је бидо крајем године 180 ученика а у Јагодини 28. Ученичко благодејаае у првој школд износило је 18-53 дин. месечно а у Јагодини 48 динара. На издржавање прве школе утрогаено је 39.953-93 дин. а за другу 48.711-43 динара. Према овоме школовапе једнога ђака у Алексинцу стало је државу 221-97 дин. а у Јагодини 1736-6 дин. Нека сваки сам упореди ове податке. Је ш сад чудо, гато у Ал екс ин пу умиру многи ученици од туберкулозе, или ако не умру у школи а оно одмах у првој години свога учитељевања! Зашто се греши држава, свесно ш несвесно, о ону сиротињу у Аљексинцу, која ће просвећивати народ као и они бдагодејанци у Јагодини? За свакога је јасно да овако не сме више остати. 0 свима будућим учитељима ваља се подједнако старати, а не бити једнима мајка а другима маћија.