Просветни гласник

ИАУКА Н НАСТАВА

425

потоњег и посдедица претходног; сви су везани међу собом везама зависности, те ни један није самосталан и иезависан од других догађаја, као и ни једно доба историје од других. 2.). И само у тој великој целини историје људског живота може се видети иравилност и зшаи итост свега; само се у тој цедини може видети да~ сви потреси и преврати, сви ратови и револуције онодико исто ремете ток и законитост историје, кодико штампарске погрешке кваре смисао целс књиге, колико брда и планине кваре округлину целе земље. Правидност, законитост другатвеног живота може се сазнати и видетп само у ведиким размацима простора, времена и бројева. Најтачнија и највиша правилност и пропорција јесте само у целини; и пошто је свака садашњост друштва само један ситан део целокупног историјског живота, то се из прегледа једне садашњости, једног времена, једног народа, никад не може видети правшшост и законитост друштвеног живота; она се може видети и сазнати само у нрегледу цеде историје човекове, у прегледу целог живота људског, у свима просторима, временима, правцима и односима. И само у тој великој цедипи долази се до правог и сталиог мира, пбшто мир није ништа друго иего правидно, законито, хармоничио, пропорционално кретање свих појединих делова, целине. 3.). Пошто свака поједина ствар зависи од других ствари, то ни једна ноједина ствар не може постојати и живети без других ствари, без везе са другим стварима, те се по томе ни једна ствар не може разумети без њене везе с другим стварима, сама за себе и по себи; те неразумљиво значи невезано, усамљено, те разумети значи с једне стране везати. Свака ствар може се разумети само из свих њених веза са другим стварима, само као део једне целине; а пошто је човек везан са свима стварима и иошто је човек цео само у историји, то је само у историји човечанства целина, те се свако и све поједино може потпуно разумети само из историје човека и ума његова, јер се само целина може разумети. По томе разума има само у целој историји човека; и пошто само у њој има потпуног разума, то само у њој има, само у њој може бити потпуне истине. Тако прогресом у свима наукама све се више осећа и појима потреба разумевања прошлости ствари, њихових промена у времену; све се више истиче време пред простором; знање прошлости ствари све више постаје основ и услов разумевања; историјско познавање ствари, њихове прошлости, садашњости и будућности, постаје највише разумевање; историја све више продире у све области људског ума. 4.). А пошто целлна само тако може бити ако је састављена из свих појединих делова, то, пошто је само у целиии историје потпуна, истина, то и сваки поједини део те целине има само поједини део те 28"