Просветни гласник

436

НРОСВЕТНи ГЛАСНИК

РАДОВИ РУЂЕРА ЈОСИФА БОШКОВИЋА на пољу песничвом, филооофсвои и етвавтн-ии науиама. (Наставак) Сви научари данашњег века слажу се да је Бошковић први рационално применио призму променљивог угла. Буогак навађа у својој расправи о Бошковићу, којом сам се и ја овде послужио, многе знамените научаре, као Жамена, Мапе, МезвЈег и др, као сведоке ове тврдње. Ја ћу из овога узети само неколико тврђеља. Мапе вели: Восћоп и Вгеетз^ег су у неколлко допринели нроналаску дијаспораметра (Бошковићеву призму променљивог угла.), али приоритет саме теорије остаје Бошковићу. После овога излаже Мапе Бошковићеву теорију о уништењу ахроматизма, и наводи Формуле, које се врло лако изводе из његових, а које налазе данас употребе у науци. Бошковић је први дошао на мисао да се другим путем мере углови а не шестаром, како се је то донда вршило; он је за ово унотребљавао своје призме водом напуњене. Тако су исто значајни радови његови о ахроматизму, које наводе многи чувени Физичари као врло значајне. Тако исто Мапе навађа ову значајну и просту једначину, која излази као последица Бошковићева истраживања у оптици. Да означимо са г и г, пречник кривина два сочива, а са г и х пречник кривина оних сочива, која чине са првим ахроматичка сочива. А и А' нека су углови призама од исте материје од које су и та сочива, ——IА г г' онда за опредељење х имамо ову Једначину , = -ј А 1.1 г' х тт -А- В. а' . Из ове пак Формул .е , где нам А и А значе оно исто А./ Јз а што и мало час В В' углове двеју нризама ма каквих са којима хоћемо да ахроматишемо призму променљивог угла друге какве материје; а и а' углови су призме променљивог угла за ахроматизацију једне или друге призме. Онда треба да је испуњен тај показани услов горњом једначином. Иоред показаног начина за одређивање експонента ггреламања код Бошковића наилазимо на многе друге методе. Има једна врло згодна, која се врло мало разликује од оне мало час показане. Овде се узима једна помоћна призма, која стоји између два. заклона, проваљена. Ова се призма окреће и зрацима се даје реФлексијом различит положај. Дисперзијом добивене боје нропуштају се кроз отвор другог заклона и падају на призму променљивог угла. Методе за израчунавање индекса су и овде готово исте. Овом се призмом олакшава добијање различи-