Просветни гласник

442

просветни гласние

Поправка ахроматизма и аберацнје по Бошковићу састо.]и се у спајању сочива разних супстанаца и разних подупречника кривина, зашта износи много простије Формуле но што су иознате. 0 сочивима ахроматичким говорећи види се да -су му познати радови Долондови, који је учинио поправке на дурбину уиотребом шест сочива. Бошковић веди да ће боје окудара бити иоправ.вене, ако се друго сочиво метне на одстојање жижно, али то друго сочиво треба према првоме да заузнма одстојање, које је равно нодовини суме оба жижна одстојања. Употреба три окудара ма каквнх жижних одсто.јања, једнаких иди неједнаких, од којих су два проста од ма каквога стакда а треће је ахроматично, кад се ^ако узајамно поставе, да је сума жижних одстојања два прва као и два друга једнака, онда је ностигнуто уништење боја. Бошковић даје рачуна како се може избећи ахроматизам окудара употребом фдннт и обичнога стакла, као и самога обичнога стакла. За уништење ахроматизма могу се употребити по њему три сочива од истога стакда са разним жижним одстојањима, оставив два од њих у одстојању једнаком суми њихових жижних одстојања, а треће у одстојању много већем но што је жижно одстојањег првих. Из свега овога изводи два начина комбинација. Оба имају два прва окудара једнака, што се њихових узајамних одстојања тиче, са сумом њихових жижних одстојања. За одстојање другога од трећег сума која се ваља додати суми њихових жижних одстојања једнака је подовини једног од ових одстојања. Трећи окудар у првој комбинацији једнак је нретходном и удаљен је од другог за два и по жижна одстајања у другој комбинацији. У овом посдедњем жижно је одстојање равно подовини жижних одстојања двају правих. У овој другој комбинацији уведичање је двојно, ади је поље смањено на подовину. Ово је резиме његових радова из китоптрике. Бошковић је у деду сИззегШго Ле 1итте врло много излагао о теоријској оптици, као и о законима но којима се светлост прелама у боје нри пролазу кроз танке сдојеве. Поред свега тога, што је био приврженик Њутнове емисионе теорије, ипак има значајних радова о утицају ахроматичком и мање штетним последицама његовим но сверне аберације. На ово се зауставља и Ллтров, и потврђује Бошковићево извођење и макар да му он иначе малу важност у науци признаје као оригиналном мислиоцу. Поред ових радова у оптици, Бошковић има још масу мањих чланака у којима је као врло вешт оптичар и познавалац Физике питан био од чувених завода астрономских. За париску опсерваторију, која у времену Бошковићевом беше као и данас на првом месту, не беше понижење да се за савет обраћа Бошковићу, поред својих гдасо-