Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

443

витих Физичара и астронома, какви беху Месијер. Лалаид, Рошон и д]>. II нас би далеко одведо кад би почели до ситница излагати све његове радове, који су овда онда изашди, а чију сму садржину у кратком изводу његових дела још у иапред казали. Овде је довољно, што смо неколиким сиецијалним питањима изнели не само површни садржај тих дела, већ дух методе Бошковићеве, као и ону познату окретност и дубоко познавање саме ствари. Секстант у миланској опсерваторији беше он начпнио. Поред ове справе многе његове оригиналне конструкције оптичких справа и дан дањи красе миланску отгсерваторију. Ми прелазимо преко овога из вшпе разлога, а поглавито због узетог кратког обима у коме хоћемо да изнесемо величину, дубљину и оригиналност Бошковићева ума, који и дањ дањи на научном хоризонту сија као звезда знатне величине. Овде ћемо поменути још неке мале радове Бошковићеве, па тиме завршити преглед рада Бошковићева на оптици. Дело, у коме је Бошковић изнео и критички образложио теорију светлости, јесте 1)Ј88ег1а1ло с!е ћишпе. Овде нам тумачи појаве светлости: реФлексију, дисперзију, праволинејно кретање и др. на основу Њутнове емисионе теорије. У овом делу се прилично дуго задржава на Ремеровом израчунавању брзине светлости. У овом се делу налазе и неки основи његове атомистике, коју доводи у склад са Њутновом емисионом теоријом. Бошковић је овде истраживао законе, по којима се из иростих боја склапају комплементарне и друге боје, јер и сам Њутн, који је први критички образложио ову теорију није могао извести праве законе за ово. На и Бошковићеви напори на овом нољу беху безуспешни, као што је то и данас једно од тавних проблема научних. У значајне расправе Бошковићеве на другим гранама Физике долази на прво место његова расправа ВгвзегШго с1е ^гггЂиа ^шз. У овом питању Бошковић хоће да помири две противничкс стране, Декартовце и Љјбницовце, од којих први сматраху да је жива сила равна шу, други шл' 2 (ш маса тела, у брзина кретања), онако исто као и борбу која се водила о механичком принципу о одржању кретања (^ шу или 2 111У"), Ио у решењу ових проблема немаше среће Бошковић. Он је био противник поставци о живој сили, .јер мишљаше да се и без тога да извести све кретање, док међу тим нама .је данас свима позната њена важност и основаност, коју је први .ћагранж темељито засновао. Но значајнији рад у механичкој физици Бошковићевој јесте о међусобном дејству трију атома, који се налази у споменутом делу РћПозорМае паШгаПв Љеопа, и коме придаје Бошковић толику важност, да веди да је то прави подстрекач његове атомистике. Ја ћу се мало на овоме зауставити по Двораковом излагању исте ствари (Ка<1 535 стр. 87, 88, 89 и 90). Неканаму овој слици (сл. 11) АБ и С нредстављају три атома. или * скуп атома, молекиле. Атом А дјејствује на С силом сс1, С пак на А силом