Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

481

Чак у време сна, када изгледа да организму треба по могућности потпун покој, мишићни покрети у већини случајева не престају. Интересантни су статистички подаци, које је, у тој ствари, сабрао комитет. Посматрања су вршена над 70 субјеката, међу којима је било и деце и одраслих. Показало се, да у већине (38) покрети било једних било других мишића нису престајали у време сна. Даље је објашњено, да је од 152 деце, која су у време сна показала велику покретљивост, било 93 таква детета, која су имала потпуно здравље, а свега 28, која нису била сасвим здрава; весела нарав, несташност и живост духа показала се у 94, а меланхолично расположеље у свега њих 10. Једном речју, међу добрим здрављем и карактером жељним живота, с једне стране, и мишићне покретљивости с друге стране постоји права сразмера. Обратно, увелост кретања спојена је увек са рђавим здрављем и суморним расноложењем духа. Тако, на пример, од 108 деце са увелом мускулном нокретљивошћу, било их је свега 44 са осредње добрим здрављем. На тај начин, ако је истина да здрава душа постоји у здравоме телу, истина је у равној ме^и и то, да здраво тело бива само код мишића, који се крећу. На основу свега реченога, педагошки је комитет Сједињених Дрл^ава дошао до уверења, да садашње сувремене педагошке системе, основане на начелу „седи и учи", морају бити одбачене јер су штетне и противне пвироди организма, који расте. Врло је потребна нова система, постројена на изреци перипатетика (следбеника Аристотелових): СгезсИ еипЛо. То, другим речима, значи, да се седење уз књигу мора заменити кретањем и мртва књига — живом стварношћу. Образовање се мора давати не у пгколама, него у физичким кабинетима, ботаничким и зоолошким баштама, у подножју историских споменика итд. Но, разуме се, у свему се мора одржати умереност. Све што прелази меру, доноси, у овом или оном погледу, штету. Шетње и излети, једном речју, морају се подударати са силама васпитаника. Треба упамтити ово, да ако усиљена психичка делатност организма и убрзано умно развиће иду на штету Физичкога напретка, исто тако и обратно, усиљен физички рад умара посао умних центара. У корист овога говори, прво, свакодневно искуство, а друго, све што нам је познато из Физиологије и психофизиологије. Ево шта, на пример, прича о себи познати Француски физиолог Мосо. Пењући се на брдо Монблан, он се беше сувише уморио и због тога, кад је сишао с брда десило му се то, да никаквим нанорима није могао обновити у својој памети слике из природе, које се трудио пажљиво проучити при повратку и уопште ништа, што се с њиме за то време десидо.