Просветни гласник

492

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

потпун Штразбургеров доказ, кад то не би стајадо, већ кад би део морФестетични надражај додазио искључиво од иодлоге. Никакви позитивни докази, као што се види, не постоје за ову прву улогу пдазмодезама, која им се приписује. ДеФинитивну оддуку имаће према томе да донесу тек будућа испитивања. То је појмљиво. Данас се релативно још врдо мадо зна у опште о надражајима, о њихову постанку и преносима у ћедијама. 1 Једини је геотропизам између надражаја, којем се, и ако не иотпуно, ушдо кодико тодико у траг радовима Нола, Хаберланта, Цаиска и Немеца. Све остаде познајемо само по дејству а не и по постанку. Проучена је, дакде, само прва подовина, неопходно потребна за правилно решење друге, али се на ту другу још мора да чека. Онога дана, кад се проучи и она, дако ће бити донесено коначно решеље и о удози пдазмодезама у преносу њихову. Потпуности ради ваља навести, да пдазмодезме још нису констатоване на јако надражљивим деловима извесних биљака, где би их а рпоп ваљадо очекивати, ако је улога њихова и нренос надражаја. Гардиније их није нашао на тк. зв. зглобним јастучићима код Мшоз-е, а Кинид-ГерлоФ нити на зглобовима лишћа и дистића код пасуља и (КоПк-а, нити на прашним кондима код Сеп1;аигеа Јасеа. Да ди се ова Факта могу примити као докази против наведене удоге нлазмодезама ? Иди су и она, као и многа друга, само привремено тачна усдед недовољно усавршених метода справљања пренарата ? То су такође питања будућности. Има више података, који иду у нрилог поставци, да нлазмодезме преносе хранљиве материје из једне ћелије у другу, па било да су оне сирове, непрерађене, или донекле нрерађене, мобилизоване. За ситасте цеви, чији су дедови везани плазмодезмама, обично дебљим него иначе, доказано је, да их преносе. Доказ је ирост, обичан, и налази се описан свуда, у сваком нотпунијем уџбенику ботаничком, под именом прстеновања. У осталом, то је и једини доказ за ову врсту илазмодезамског рада. Сви су остали подаци само всроватни, без потпуне доказне вредности, јер су засновани само на констатовању плазмодезама на таквим местима, где је скоро искључена могућност да би могде сл] г жити чему другом до преносу хране. У такве нодатке додази констатовање њихово: у ћелијама ендоспермским и ризомским код многих биљака, између ће-

1 Немецове Фибрилерне структуре у иротоплазмп (о којима говори В. Кетес-ово дело: Б1е Ке121еКдт{* шк1 сИе ге1г1е1(;епс1еп 8(;гис1игеп ће1 <1еп РНапгеп, Јепа, 1901.), које би у неколико одговарале животињским нервима, са задатком да преносе надражаје у самим ћедијама и одржавају везе између плазмодезама и плазмодерама, што се налазе на супротним странама једне ћелије, ма колико да су примамљиве, изгледају после Хаберлантових испитивања (у Веисћ4е <1ег 1)еи1асћец Во1ашзсћеп ОеаеПзсћаН, 1901., НеД 10., Сг. Наћег1ап<11>а чланак: Ш>ег ДћгШаге Иа8таз(:гис1игеп) јако сумњиве, јер по њима оне нису ништа друго до нарочите уздужне струје нокретљиве прото-лазме, таји је задатак, по Н. с!е Упеа-у, цренос хране у ћелији.