Просветни гласник

496

просветни гласник

Осим чистог теоријског разматрааа, по којем могућност предаска једра из једие у другу ћелију кроз плазмодезме допушта исту такву могућност преласка и других протопласта, постоје у дитератури забедежени пеколиЈси случајеви, од којих су два таква, да је, по Киниц-Герлофу, одиста и потврђују. Та два случаја наводи он у поменутом раду. Један .је од њих обелоданио Рајнхарт 1892. г. а други Шарлота Тернец 1900. године. Рајнх&рт је посматрао прелазак протоплазме из једнога лиФина члана у други код Регјга 81его1тгатп, а Тернец између чланова мицелије код Азсорћапиз сагпеиз-а. Доцнија исиитивааа имаће да осветле јаче и ову улогу плазмодезама, за данас доста тамну, нејасну, што је сасвим природно, кад се не губи из вида, да су испитивања у том правцу отпочела тек пре 3 године. Из свега довде реченога о плазмодезмама јасно се види, да се на исиитивању њихову, и иоред досад урађенога, има још доста да ради, 'шрочито у иогледу пихове улоге. С тога ће оне, по свој прилици, још за дужи низ година својом интересантношћу дражити радозналост и амбиције научника. * * * Плазмодезме се не могу видети ни под највећим увеличањима док се не обоје, па било да се посматрају ћелије живе, изумрле или фиксиране. 1 То је с тога, што је њихова боја мање-више једнака са бојом ћеличних опана, кроз које се провлаче, и исто онако, као што је тешко из истог узрока уочити плазмодерме без помоћи илазмолизе, тако је исто тешко уочити њих без бојења. Протопласти у опште, па и плазмодезме, упијају јако боју, боје се интензивно, само кад су мртви. 0 резултатима ПФеФерових испитивања, но којима се и живи протопласти боје (изузев једра и хроматоФора, који се никада док су живи не могу бојити) врло слабим растворима извесних анилинских боја (метилен-плава, метилљубичаста, цианин, бизмарк-мрка, Фуксин, шаФранин и т. д.) не вреди ни говорити, јер за констатовање плазмодезама таква бојења не би била ни од каква значаја, не би дала никакав резултат. С једне стране, њихова необично мала дебљина, а с друге и сувише слаба обојеност јако разблаженим бојама, чини те се у таквим случајевима исто онако не види ништа, као и кад не би било никаквог бојења. Та иста околност захтева, да се ради лакшега уочавања обоје што јаче. Због тога ткива или ћелије при проучавању плазмодезама морају бити мртве. Ако би 1 Фиксирати ћелије значи изазвати тренутну смрт њихових протопласта, при чему они остају на својим местима онакви исти, какви су изгдедали за живота ћелијина. Многобројиа су средства која се за тај циљ употребљују: апсодутни адкохол, хромна, осмијумска и пикринска киседина, Фдемингова течност (смеша хромне, осмијумске и снрћетне киседине), и т. д.