Просветни гласник

ОЦВНЕ И ПРИЕАЗИ

501

требљена .је на разним картама у разним тоновима. Треба еамо погдедати Физичку карту Европе и карту АФрике, па да се види, кодика је разлика у тону жуте боје, којом је на обема картама представљен терен нсте висине. Уношењем сувишних, управо непотребних и излишних слика у Атдас, аутор се огрешио о педагошко правидо, које се мора имати на уму при грађењу Атласа, а то је, да се у њ не сме унети ништа, што се у шкоди не учи. А употребом разних тонова жуте боје за земљиште исте висине он се огрешио о картограФско правидо, које гдаси, да се предмети истог рода морају, на свима картама у једном Атдасу, представити не само истом бојом него чак и истим тоном употребљене боје. То што сам рекао за жуту вреди, још у већој мери, за мрку боју, која на физичкој карти Европе није чак ни употребљена — не знам из ког раздога. Раздични тонови мрке боје пајјаче одскачу, кад се упореде на картама Африке и Северне Америке. — По цртидама којима су представљене стране пданинске не може се, чак ни у гдавном, познати виснна пданина ни нагиб пданинских страна. Ово је усдед тога, што аутор није пазио, да прво представи раздичном густином, а друго различном дужином цртица. — С карата овог Атдаса ученици не могу добити ни редативне појмове о дубинама мора и језера с тога, што су све водене просторије на земљи представљене само једним тоном плаве боје. Међутим они још у првом разреду знају, да је море на разним местима раздичне дубине и да се та раздика у дубини даје најбоље представити разним тоновима плаве боје. — Многа језера која су у карте унесена г па чак и именом означена, нису обојена пдаво, већ онако као терен у њиховој окодини. То је картограФска грешка исте врсте као и она, коју сам поменуо говорећи о употреби жуте и мрке боје, ади је од ње замашнија. У првом случају измењен је само тон исте боје, а у овом другом употребљена је сасвим друкчија боја. Ово неједнако примењивање узетих метода изазваће код ученика забуну и нометњу и јако ће отежати рад наставников, јер ће ученици научити по уџбенику једно, а у Атласу ће видети нешто друго. Нема сумње, да ће често досађивати наставнику питањима, које је од тог двога боље и тачније. — Велика је мана овога Атласа и та, што ни једна његова карта нема размерннка. У добрим атласима свака карта има свој размерник. Ма да је његов значај за генерадне карте овако малих размера, какви су обично у свима школским атдасима, много мањи него на специјадним картама ведиких размера, ипак га, је потребно унети ради сазнакања редативних одстојања између појединих места на картама. Обележавајући на картама насеља аутор није пазио на то, да их стави онде, где се она у природи налазе. Услед грешака, које су отуда потекле, ученици не могу из овог Атласа дознати прави положај појединих насељених места. Има примера, да су градови с једне обале пребачени на другу, или са свим одмакнути од реке, ма да се надазе