Просветни гласник

630

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кретаље Фобосово немогуће је еамо у том случају, ако бисмо се задржали иа Л.апласовој хииотези; одвојени прстен, из којега потекар постаје пратилац, који л.ежи даље од дентра привлачења, него ли површина планете, мора се окретатп спорије, од саме планете око своје осовине. ГГа како се Фобос окреће друкше, онда не постоји никаква сумња, да су у даном сл.учају други узроци или погодбе могли утицати на његово окретање. Да бисмо боље објаснили то иитање, треба да размотримо овај случај: под делањем заједничког привлачења једно небеско тело окреће се около другога. На неким растојањима измеђ центара привлачења тих небесних тела период окретања зависиће одњихове масе: у колико су мање масе, у толико ће бити спорије кретање, обратно пак, у колико су веће, у толико ће бити брже. Ако је након постанка пратиоца Фобоса била увећана маса планете и то знатно више, онда је Фобос морао бити јаче привлачен ка својој планети и услед тога морао је почети да се брже окреће около ње; тако шта морало се свакако десити и са Деимосом, другим пратиоцем Марса. Периоди окретања оба ова пратиоца знатно су се умањили према ранијем, ирвобитном, периоду, који је иротекао у времену њихова уграђивања; уз то се период Фобоса умањио за толико, да се он отпочео окретати око Марса у краћем размаку времена, него ли Марс око своје осовине. Стога, дакле, да бисмо правилније објаснИлн кретање Фобоса, морамо узети, да се Марс. услед ма каквих узрока или погодаба увећава у својој маси. По хипотези Гауе-евој то нам не чини никаку отежицу или сметњу у даљем разматрању. Фобос је постао пре Марса, онако исто као што је и Земља постала пре Сунца; све у потпуиом поретку ствари; не морамо прибегавати никаквим изузетним претпоставкама или, зар, да бисмо моралп призпати ма какву катастрофу. Да пређемо сада на разматрање Сатурлових прстенова. Лаплас је претпостављао, да се маглено-гасовита материја прамагле поступно одабирала у прстенове, који могу претходно нрећи у течно стање, а потекар се ујединити у иланету. По његову мишљењу, Сатурнови прстенови оличавају очигледан пример постанка света. Францускоме научнику Плато-у пошло је било за руком, да у својој лабораторији угради оглед са којим се утврђује уграђивање Сатурнових нрстенова; он је у раствор шпиритуса са водом улевао биљно уље, које је добијало облик лопте у случају, ако је густина раствора била равна густини уља; затим је у уљану лопту провртео отвор, који је довео у обртање на особити иачин. Уз понајлакно окретање лопта се угибала на полуеима окретања и поступно је добијала неки одређени елипсоидни облик планета, које се окрећу око мале осовине, онако исто као и око Земље, Јупитера и Сатурна; ако би се пак брзина окретања уљане лопте увећавала, онда ће се од њена полутара одвојити прстен, који би се одмах