Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ж Еапојеогс: ВеКгад гиг РПгЛога бегћјепб. — 8ош1егађЛгиск аиз „НесКуј^а" В(1. ХБ1, 1902; стр. 89—108. Свестраним прикупљањем гљива и дубљим проучавањем те класе биљака из пространог кода талоФита, у Србији се први почео бавити мој друг, како у школи тако и у многим екскурсијама, пок. Веља Војиновић. Његове прикупљене гљиве објавио је пре дванаест година проФ. Ј. Шретер, под именом „РШе бегМепз I", у немачком часопису „НеДто§1а", који је стручан л.ист за криитогаме. Тај часопис је искључиво посвећен проучавању и обради сиероноша или бесцветница из сва три кола, и Фитопатологији биљака у опште. Почетком 1902. године, у истом часопису објављен је чланак са горњим натписом. У њему је г. Ранојевић. изложио своје резултате из србијске микодогије. Писац је овај рад печатао прво на српском језику, у 35. Споменику српске Академије Наука, што је за похвалу, па може служитн и за углед свима радницима на ироучавању чисто срнске науке, нарочито српске јестаственице. Печатањем рада прво на српском језнку ствара се н богати се и српска наука и српска научна литература. Штампањем истога рада после на неком страном језику, а у стручном часопису само оном напоменом, да је тај исти рад печатан срнским језиком, казује се страном свету да се и у Србији ради самостално на унапређењу науке. Пошав на одсуство г. Ранојевић је понео собом и своју збирку гљива, коју је пре тога и прикупио и проучио. Своје одредбе гљива он је упоредио са богатим збиркама немачких музеја и великих школа, па је нашао, да се готово све његове одредбе слажу са одредбама гљива страних аутора. По томе се види, да је г. Ранојевић брижљиво радио тај посао, да је с успехом а пажљиво и темељно вршио детерминације прикупљених гљива и овде, у Београду, исто онако као што би радио и на страни. Еад се упореди ова расправа на немачком језику са оним чланком у Споменику Академије Наука, види се да у та два чланка има и раз-