Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

635

Тоидота земљине коре преносила се и на воду, у којој су могли живети необично лепи облнци биљних и животињских организама. Тај исконски период времена иродужавао се много векова, док се није охладида кора земљина, и све дотле, када је унутрашња топлота Земље престала стварно утицати на органски живот. У то доба, зар, беше се уградило Сунце и тада су се појавиле климе на површини Земље; јавио се нов живот, у расвиту секундарне еиохе, који се прилагођавао наступелим, новим погодбама. У тим одредбама огледа се у главном Рауе-ева хипотеза; она је, као што смо видели, простија и исцрпнија од Л.анласове хипотезе; последице, које из н.е потичу, заснивају се на већем и поузданијем вероваљу; могу са већом сигурношћу да одрже научну критику. Еауе се у предговору својега списа ,0 постанку света" позива најпре на Мојсејеву „Кн.нгу Битија", као на праизвор, из којега је човек поцрпао основно схватање о постанку света, и цитира ова места из „Књиге I Битија" : „И створи Бог два видела велика, — видело веће које ће светлити обдан и управљати даном, и видело мање које ће светлити обноћ, њоме управљати. И било је вече и било је јутро; дан четврти Овде је речито поменуто, да је Сунце ,створено в након Земље — након трећега, дакле тек четвртог дана. По хипотези Гауе-а тачно тако и стоји, да је Сунце уграђено након Земље. Гауе нарочито наглашује тај Факат, да се његова хипотеза о постанку света ни у том погледу не коси са Светим Писмом, него се, напротив, са њим потпуно подудара. — „Не признавати Бога, не веровати у вишега творца, — додаје он, — значило би толико исто, као и пасти са небесне висине у понор земаљски. Зар се звезде и сва чуда природе јављају као дело случаја ? Зар је наш разум чедо просте материје, која би зар по својој сопственој природи била мислена? Не, и никако; без вере у Бога човек би био обична животиња; он би исто онако као и ова проводио живот без одређена циља. Ногрешно је мислити, да ће и сама наука ма кад доћи до таква порицања". иревео Јов. Бадемдијик.