Просветни гласник

634

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стварања света, али детаљно разматрање тога питања излази из оквира овога наииса,. стога се нећемо у то ни упуштати. Лос.де овога остаје јопг једио отворено питање, које је још нерешено у астрономској науци: да ли су се Сатурнови ирстени уградили из оне исте гасовите лопте, којиједао градиво, материјал, и за њихову иланету, или су се они уградили из неке друге материје и у најдоцнија времена. На какав је начин потекао њихов постанак, ми потекар још не знамо, али ипак можемо тврдити, да су се могли уградити у најдоцније време попут накупљања или навејавања космичке метеорске ирашине, која је испуњавала васиону у неко доба. Из овога, дакле, видимо, да Гауе, противно мишљењу Лаплаеову, утврђује, да су све планете, почев од Меркура на до Сатурна закључно, постале пре Сунца, Уран када и Сунце, а Нептун напоследак. У близини планета могли су постати један или неколико пратилаца или пак прстенова, који се састоје из читаве поворке сићушних телашца. Рауе је поглавито настојао да утврди и заштити први део своје хипотезе, а на име: да .је наша планета, Земља, постала пре Сунца. Да јс она постала након Сунца, онда би се окретала у нравцу са истока на запад, а не са запада на исток, како је то било напред објашњено у посамитом, детаљном, разматрању његове хипотезе. Пуно правдање за своју хипотезу Гауе находи у минулу животу, у прошлости наше планете. Изучавање првобитне Флоре, која је у далекој прошлости покривала нашу планету, доводи нас до закључка, да до половине секундарне епохе, т.ј. у току милиуна година, само је тропско прорашће покривало целу земљу од полутара до полуса, а то је могло бити само уз подједнаку температуру од 20—25 степени. У то исконско доба није ни било годишњих времена — пролећа, лета, јесени и зиме, — а тако исто није било ни климе, и осветљавање земљине лопте простирало се изнад међа поларних кругова. Не хотећи да уљазимо у критику хипотеза, којима бисмо се могли користити у објашњавању те велике појаве, напоменућемо само толико, да се она хипотезом Гауе-евом објашњује у потпуној мери и ио све схватљиво. Земља је постала, али Сунца јошниоткуд не беше. Земља се покрила танком кором, кроз коју је пролазила унутрашња топлота, која је била неминовно потребна тропском прорашћу. Све дотле, докле не беше Сунца, није могло бити ни климе, и исконско прорашће у облику подједнаких родова, видова и одлика находи се но целој површини Земље, не само на полутару, него и на половима. И ако не беше још Сунца, јер све дотле не беше још уграђено, — Земља је ипак добијала нешто мало светлости од светлеће гасовите материје исконске магле, која је са свију страна покривала Земљу; њен полутар као и њени полови били су подједнако осветљени; може и то бити, да је тропски појас био у неколико јаче осветљен, с тога што је магла добијала облик стињене груде.