Просветни гласник

20

Ја сам у току мога службовања покушао да оснујем окружнн фонд за ноднзање школскпх зграда, к тога ради у окружни буџет уношена је сваке године извесна сума новаца на име помоћи општинама које желе да ноднжу школе. Но при свем том у томе се није имало успеха. Тај је фонд постојао само на хартији, а у ствари ми смо билп дужни 12—18000 дин., прво што се окружни прирез није кунио на време, а друго што је учитељима издавана нлата из државне касе. Дакле, из окружног нриреза није се могла давати помоћ за подизање школа. Може се обећавати, алп се не може давати. Ми смо одредиди да многим школама дамо помоћ, али у Фонду ннје било пара, и људи су само узалуд дангубили и долазили да траже обећану номоћ, али је у ствари лису могли добити. Дакле, на тај начин тешко се може доћи до средстава за поднзаље школа. Стога сам ја нокушао да израдим правнла Фонда за подизање школских зграда и та су правила потврђена од стране г. Мшшстра просвете и црквених послова, и објављена су. Помоћу тнх правила постигао сс известап успех, али тај успех није био онакав какав сам замишљао да ће бити. Јер оно што се једне године унесе у фонд , до године се потроши. У главноме нак кад се новац прикуни, онда овако бива: чим се извесна сума новаца нрикупи она се одмах употреби на куповање грађе, п кад се та грађа задржи више годпна, она се упропасти, и онда се не постизава успсх који се жели постићи. Ја мислим да би требало размислити о томе да ли би било боље да Управа Фоидова, ако има могућности, даје општинама нозајмице за зидање школа, и на каквој би се основици новац давао. Ја држим да бн се могло израдити да Управа Фондова даје позајмице школским општпнама, а гаранција би била у томе што је ту п окруаши школскн одбор и школски надзорник. Само ја не мислим да се општине задужују за целокупну суму која је потребна за подизање дотичне школске зграде. Кад је општипа прпкупила 2—3000 динара и има нотребну грађу, онда зашто да та грађа труне док се прирезом не нокупи и остатак потребне суме, зашто у том случају Управа Фондова не би нрнтекла општини у номоћ, на да општина код Унраве Фон дова учини задужење за */ 3 целокупне суме на да одмах може приступити нодизању школе? Јер што је главно то би било задужење школске а не политичке општине. Дозволите ми да сад кажем неколико речи и о зидању школских зграда у режији. У главном, зидаље школских зграда и не може бити друкчије него у режији. Ја сам увек у том случају нокушавао да се образу г је одбор за нодизање школа. Тај одбор то је школски одбор, који већ постојн, само мало проширен јер му се додају још неколико чланова за извршење те задаће, н тај одбор се брине о подизању школе. То нроширивање школскога одбора заиста је врло згодна ствар, јер више очију боље виде.