Просветни гласник

24

око избора места за школу; али то не би бидо згодно из миого разлога. Давле, треба комисијски да се утврди земљигате иа којем ће се иодићи школска зграда, јер тај посао не траје дуго — то је ствар једнога дана, а у тој комисији треба да буде у нрвом реду школски надзорник, лекар и инжињер, којима би се као саветодавни чланови могли иридружити управитељ или учитељ школе (ако је већ има) п председник општине. Еад све то сведемо, онда излази ово : 1, ТПкодске зграде, у погледу подизања, сматрају се као нераздвојне од учитељскпх станова; 2, ГГодизање зграда има се сматрати као чисто општинска дужност, и према томе старање о материјалним средствима, новцу или материјалу, као и о зидању, да се остави у првом реду општинама, да их оне подижу у споразуму са школским надзорницима ; 3, Општина даје, где год се може, у натури грађу, али лицитацију или набавку за подизање, илп материјал чини за оно што сама не може да набави. Материјал за зграду даје према могућности сама онштина; 4, Варошке општине могу и целе грађевине давати, у целини и у појединостима, иредузимачима; 5, Државна најближа техничка (окружна) власт даје планове или скице све докле се не створе типови за школске зграде по којима би се према месним ириликама и тереш - зидале школске зграде; 6, Окрузи, прско окружних школских одбора, дају општинама потпору у новцу, у ирвом реду делимично, а где треба и сасвим, ако то средства допуштају; 7, Избор места за шкодску зграду да се изврши комисијски; у комисију да уђу школски надзорник, лекар и инжињер; н 8, Главни надзор, одобравање за зидање зграда п начин на који ће се прикупљати материјадна средства, врши миннстарство просвете и црквених посдова. Ја мисдим да је нужно нарочито објаснити тачку 3. и 6. и зато ћу ја то са неколико речи и учинити. Ја сам неко време пнсао о томе по неким школскнм листовима. и одушевљавао се тиме, да окрузи подижу школске зграде, али сам доцније увидео да се при томе наилази на велике тешкоће. Узмимо сумарно шта би стале све зграде које би требало подићи у једноме округу. То може да изнесе по који милион динара, јер свака општина гледа да што пре дође до школе -те округ нема могућности да свима да потребну помоћ. Стога треба оставити општинама иницијативу за иодизање школа, а у окружни буџет да се сваке године уноси ио извесна сума новаца на име иомоћн оиштинама, које желе да подижу школе, иа које се општпне прејаве онима и дати помоћ. Најиосле није ни право да оне онштине, које су себи иодигле школе, подижу школске зграде н другнм оппгтинама; ади је право да једна другу у томе послу иомажу, а ово нарочнто важи за сеоске општпне.