Просветни гласник

веће богатство V земљи и велика насељеност. Ви знате врло добро, да ми н. пр. у Београду не можемо да изведемо канализацију због тога, што имамо по једну велику кућу па онда 2—3 мале, или чак празан плац, па тек другу већу кућт и х. д. те на тај начин нема ко да плати онај велики трошак, који је скопчап са извођењем канализације. Друго је н. пр. у Белгији, где дуж пуха од 100 км. станује 1,000.000 душа а друго је у Србији, где на толикој истој дужини нута станују једва 100.000 душа и то силом. И онда, могу ли они плаТити израду друмова као они у Белгији, или ће. они сами довозити песак и остали материјал и личним радом и трудом — кулуком шомоћи да се лут доврши. Дакле то је питање чисто српско; а кад се то примени на школе онда стање ствари стоји овако : општине су сиромашне, или бар нису довољно богате да могу платиги за подизање школе онако и онолико, колико често износе технички прорачунп, на основи предузимачкој. II онда, да бп се дошло до потребног броја школа, остао је једини излаз да се оставп општинама и неким грађанима да могу еаме набављати песак, пећи креч, вадити камен, сећи греде, пећи цигљу, цреп и др., То је прво. Друго, нека оиштине даду онолико новаца колико могу, али прп том у имућнијим окрузима не треба нскључити ону окружну помоћ, јер ако је добро да се тако чинп у једноме спромашном срезу, онда је добро свуда без обзира на релативну пмућност других срезова или округа. Дакле, из свега овога излази то, да у првом реду ваља нагласити тако звану „режију", како је ви назвасте, јер треба васпоставити као правило то, да општине школе подижу како могу ; друго, да се подизање зграда сматра као чисто општинска дужнос-т; треће, да се поред нотребног броја учионица увек подижу и учитељски станови ; четврто, што се из вашега говора дало извести, бар за богатије варошп као што је Београд, Ерагујевац итд. јесхе: да се тпм варошима може допустити и оставити да своје школе подижу лицитацијама и да их дају предузимачпма на израду; пето, што бисте п ви желели да се у пнтересу школе учини то је, да увек у томе иослу главну реч водн окружнн надзорник једно стога, што је он најпозванија личност за тај посао, а друго и стога што сваки од вас има основаних и допуштених амбиција да каже : „Био сам у томе округу и подигао сам толико и толико школа." То је благородна амбиција и ја је одобравам и желим само да имате уепеха. Дакле, у томе лослу треба да буде све окружнн школски надзорник, инжињер и дотична општина и њене власти; и та три Фактора нека расправљају ту ствар. На тај начин, мислим да ће нодизање школских зграда ићи много брже.. Дакле, као што сам вам мало пре напоменуо, од техничких се власти не можемо еманциловатп, јер би то пред извесним научпим захтевнма морало пасти. III то се тиче избора земљишта ја мислим да би требало оставитн да комисија бира земљиште, јер је избор места за школу иајтежа ствар и онда треба да има неко, који ће у поцепаности, која често влада у ошптинама и међу седима, утврдити и казати: „овако мора да буде." Један од господе предговорника казао је, да треба надзорници сами да свршавају те послове