Просветни гласник

22

бити и школски човек, који ће одмах паредити да се одбаци све оно што неодговара школскпм потребама. Дела је то ствар, да школске зграде будз т и с поља лепе, али при том треба водити рачуиа п о томе да се оиравко школа свршавају са што мање трошка. Према свему овоме ја мислим, да ћо се планови враћати општинама брже ако при министарству просвете буде инжињер, који ће те планове ревидирати и о њнма даватп своје мишљење, а тим ћо се постићи то, да ће општине мното брже долазити до својих школских зграда. Толико сам имао да кажем о овоме питању. Министар проспете и црквеиих носдова г. Живан ЖиваноЈ!п I). — Госиодо, има још говориика који желе да говоре о овоме питању, аш ја мислпм да смо ми довољно обавештенн п да би стога требало ову тачку дневнога реда привести крају. Ово је питање врло важно и из ваших говора као људи, који су руководили тим пословила око подизања школских зграда, како сам ја схватио излази ово: дајеглавни успор брзога извршења овчх послова код државних власти а нарочито код техничких власти и министарства грађевина, а тај главни успор састоји се у администрацији, која се води при изради плана између начелства и министарства грађевина, којв је дужпо да те нослове свршава живо и брзо и да на тај начин сваког задовољи; и ирема свему томе: да би требало ту техничку власт што више приближити школи тако, да крајња инстанцнја за израду планова за школскв зграде буде окружни инжињер. Ја вам не бих саветовао то, да усвојите да се иодизање школских зграда потпуно еманцинује од техничких власти и да школски надзорници сами раде на томе нослу. Ја верујем да надзорник може леио и иравилно руководити тим послом> аш у једној земљи где има техничких власти не сме се рескирати да се послови јавнпх грађевина еманципују од тих власти, које имају ирава да о томе нешто кажу, у интересу боље и солидније израде. Ми можемо да се сложимо у томе, да се то скине са министарства грађевина које је доиста нреоптерећено пословима целе земље, као што је непосредна брига о школском надзору скинута са министарства просвете и поверена вама, а да се повери окружном инжињеру, п онда би ствар ишла брже. Она је мисао добра, да се створе тииови за школске зграде па да има израђених рланова и за неподељене школе и за школе са две, три и т. д. учионице, разуме се ио себи н са учитељским становима, па да се ти планови иримењују према месним околностима и потребама дотичног села или општине. Што се тиче самога грађења и средстава п материјала за то, има у нашој земљи што је понекад и рђаво а у много случајева добро — то је кулук. Еулук са^европског гледишта изгледа да се преживео, и техника наваљује да се нп иодизање друмова не вршп народном снагом, већ да то врше плаћени предузимачи и мајстори као што је и у осталом свету, али зато је нужш>