Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

537

бавет је одлучио: да се умоде г.г. Љубомир М. Протић, реФеренат за основну наставу министарства нросвете и дрквених послова и редовни члан Савета, Вдадимир Д. СтојановиК, надзорник народних гакола за град Београд, Петар Деспотовић, управитељ Учитељске шкоде у пензији, д-р Душан Рајачић, надзорник народних шкода нз Јагодине, и Никода Чодаковић, учитељ у Београду, да све ове букваре прегдедају и Савету реФерују о томе: који би се од њих према расписаном стечају могао употребљавати у народним шкодама као уџбеник. IV Сасдушан .је усмени реФерат г. Ср. Ј. Стојковића, редовног чдана Савета, о квадиФикацији г. Виће Мадетића, учитеља цртања у пензији, који је модио за'место вишег учитеља средњих гакода. Према реФерату г. Ср. Ј. Стојковића а на основу чд. 64. закона о средњим гакодама Савет је мигаљења: да г. Вића Мадетић нема прописне квалиФикације за вигаег учитеља средњих школа док не поднесе доказе да је свршио стручну шкоду иди да је подожио испит за вишег учитеља цртања у средњим школама. V Прочитани су реФерати г.г. Михаида Вадтровића, Владимира Д. Стојановића, Никоде Зеге и Петра Ђурића о Цртанкама за основну шкоду од писаца под знацима „Бидо је већ време..." и „Правдољуб, Мирољуб", који су их ноднеди на расписани стечај министарства просвете и црквених нослова, који је оштампан у бр. 158 „Српских Новина" 16. јула 1898. године а продужен 1. новембра 1899. године, ПБр. 11212. РеФерат г. М. Валтровића гласи: Гсдавном Просветиом Савету Главни Просветни Савет изводео је иисиом својим ПБр. 39. 40. 41. 42. од 24. октобра 1900. посдати ми на ирегледање и оцену рукопис: „Унутство за предавање цртања и геометријских облика у основној школи," нод мотом: „Било је већ време," и рукопис: „Упутство за цртање с прегледима. Ручна .књига за учитеље основних школа," а под мотом: „Правдољуб, Мирољуб." 0 тим рукописима, које сам прегледао, подносим Главном Просветном Савету, у следећем, мишљење своје. Њиме сам се пак толико закаснио што је прво наведени спис доста простран, и што због својих редовних и ванредних, песто хитних послова, нисам имао времена за чести и трајнији рад око нроучавања списа. Ово сам у ствари чинити могао само у слободним часовима које нисам знао одређивати унанред, те с тога на заједничко прегледање списа нисам могао познвати остала два, Главним Просветним Саветом одређена оцењивача, госп. Ђорђа Миловановића и госп. Мих. М. Станојевића, јер би се, држим, рад заједничким прегледањем још више отегао због претходног нарочитог одређнвања згодног дана и часа за сваки поједини састанак. Отудаје овде ноднс■сено мишљење о списима само моје мишљење. Уз њега враћам Главном Просветном Савету на даљи поступак, у погледу оцењивања, оба сниса са њиховим прилозима.