Просветни гласник
РАДЊА ГЛАБНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА
539
наноменуто о основи орнаментике и њеним карактерним знадима, као: о понављању, наизменичности, симетријн, зрачењу, прешштању, конфузији и о хармонији и лепоти Форама. Тим су напоменама иаставнику пружени појмови и погледи за схватање како појединих делова, тако и целог састава у орнамента. Уз споменути „Опигти део" иду четири свеске, од којих свака садржи градпво за наставу и цртање у сваком разреду основне шволе понаособ, од 1-га до 4-га. Избор градива за цртање везан је основно за лознавање геометриских облика. Ови су главнп састојци цртаних предмета; ломоћу њих схваћају се лако облици поврпшна и тела, п изводе се самостално и правилно нови замишљени облици. Кроз све разреде слроведена је у томе природна поступност с обзиром на нрактичну примену цртања у животу. Настава у цртању — објашњење облика и љиховог поступног ностајања •— јасна је, одређена и кратка, те лако схватљива како за наставника тако и зд ученике. Наставник и његови ученици заједнпчки сазнају и изводе, склапају облпке. Што наставник објашњавајући нацрта на школској табли, то ученици уноредо с њим, слушајући га, цртају у своје цртанке. Такав поступак главна је основа наставе у цртању у основној ижоли. На утврђпвање наученога служи ученицима цртање по диктату увећавање и смањивање облика и цртање но сећању. Духовној моћи ученика у I. разреду одговара, лгго се постање и познавање облика почиње тачком, од које деца, разно је ређајући — групишући -— еастављају облик троугла, четвороугла и других простијих геометриских Фигура; а нижући је пак у разним правцима, упознају се с правим, кривим и лреломљеним, па услравним, положеним и косим линијама. То склапање облика од тачака^ настављају деца лрименом кратких цртица, из којих постаје непрекинута линија кад се цртице узајамно споје. Непрекинута линија служи, као и наведени први прости састојцн — тачке и цртице — на састављање разнпх тракастих, четвртаетих, звездастих шара, као и на цртање простнјих стварн — игле укоснице, клинца и под — и на цртање лапидарних слова. На самостални рад, на самосталну иримену извесног облика у састављању шара, упућује склапање и улотреба основка — мотива; а на јачи, разговетнији и доладљивији утисак шара, уиућује што је речено о разној боји — о тону — који се може дати појединим деловима у шара. Боја се та — загасптија или отворенија — израђује на школској табли кредом, цртајући њоме таве или дебље црте, а на хартнји таквим цртама, али писаљком израђеннм. Тако је већ у првом разреду системски изведено сазнавање геометриских облика и њихова иримена у цртању. За тим се иде и у другом, трећем и четвртом разреду лри све ширем изучавању осталих основних геометриских облнка при разноврсној употреби њиховој у цртаву. Према томе, настава у цртању у II. разреду, као и у. доцнијим, обухвата цртање геометриско — линеарно, — орнаментско и с прпроде. Прво и друго је, разуме се, сложеније но у првом разреду, као што је и број предмета за цртање с природе већи, према већем броју геометриских облика које они на себи носе.