Просветни гласник

646

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ово су писци приложиди и пег свезака цртанака да покажу какве треба да су ђачке цртанке по њихову упутству. У „Упуству" су одељци: „I Важност цртава", „II Историја цртања", „III Методика цртања", „А. Материјал за цртање", „I. Цртанка", „2. Писаљка", „3. Гума",.„4. Хартија", „Б. Чување цртаћег материјала", „В. Поступак у раду", „Почетак цртања", „Објашвење начина рада у цртању појединих слика у прегледима" и „IV Прво предавање цртања у I раз. осн. школе". Ја. сам све ово прочитао и разгледао и част ми је известити Савето оном што сам нашао. I И ако су се писци у горњим одељцима упутства на понеким местима пуштали у опширније излагање ствари које су заиста потребне за наше школске прилике, опет сам у свима нашао и великих празнина. Писци су изостављали свуда баш оно што је од велике важности за правилну обраду овога предмета у основној школи. II. У свом „Упуству" они и немају одељка о избору наставног градива за цртање. А из овог градива у њиховим прегледима види се да се при избору нису управљали по свима захтевима по којима се бира грађа за овај предмет. Зато им је градиво и тако једнострано изабрано. III. У методичком делу не види се ближе потпун рад при обради једне методске јединице. Писци само помињу да треба рашчланити један предмет, проматрати га и др., а не казују како се то ради. IV. У упутству има и таких захтева који не одговарају данашњем схватању дидактике. За обрађивање цртања у основној школи има данас напреднијих погледа. Да су се писци са овима упознали и њих унели у сво.је дело, оно би се могло> препоручити. Овако пак израђено као што је не моту га препоручити. 29. III. 1903. г. Београд. Гдавном Просветнок Савету услужан Влад. Д. Стојановпћ шкоасЕи надаорник за град Веоград. РеФерат г. Николе Зеге гдаси: Г^лавном Просветном Савету Част ми је поднети Главном Просветном Савету реферат о цртанкама за основну школу, које су нзрађене под мотом: „Мирољуб, Правдољуб" и „Било је већ времо". Оба ова рада изведена су са великом пажњом, знањем и вољом, но помом мишљењу ни један од тих радова не постиже праву сврху да би се у нашим основним школама по њима с усцехом цртаље .предавати могло. Гад „Мирољуб, Правдољуб" ноказује нам, да писац располаже богатим искуством у настави основне школе. У кратко али довољно.описује „Важност" и „Историју цртања". Саме ирегледалице' уДешене су Јгахом тако, да одговарају дечијем схваћању н буде у њима вољу за цртање. Методика цртања иак, као што је ту изнесена, не би од велике добитв по наставу била, из разлога: што је непотпуна, нема стварног поступног ирелаза од црте једног сантиметра до слике цветова и животиња, не показује*