Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

645

V. II сами геометријскн појмови данас се и код нас рационалније обрађУЈУ У основној школи, него што писац овде препоручује. Он хоће да се деци дају деФиниције о њима, па помоћу вих да се склапају облици предмета који се пртају. Међутим ко ради рационалније у основној школи, он разматра са децом разне предмете у школи и околини који имају исги геометријски облик, ша га са њих апстра.хују и само деца скланају одредбу о том појму. VI. II ред је у излагању и обради обрнут према оном како то тражи дидактика. ЕГисац нолази од тачке па пде на шаре од њих, црте и шаре од ових, па тек онда долази на тела нз природе и то и таква која не стоје цред дечјим очима кад их цртају, или која нису можда ни видела. По писцу треба склапати слике предмета од комбинација геометријских облика и кад је слика тако готова, онда се каже деци да она представља то и то. Међутим задатак је цртању, као што и сам писац вели, да се деца науче тачно читати и писати предмете. По овом задатку, кад се рационално ради, полази <се увек од предмета, који стоји пред децом; а ако то није могућно, он се разматра у прнроди, на месту где је, ту се води разговор, начипи скица, па се после у школи на часу цртања, на основи сећања и подсећања, разрађу.је ближе. (Овако је с успехом рађено у Вежбаоницн Учитељске Школе у Алексинцу). УП. Код неких предмета писац помпње у упутству чак и време које ће се утрошити око обраде њихове. Ово није од важности за успех у настави. Важније би било да је казано наставнику на основи чега ће из целокупног градива да издвоји потребну методску јединнцу, нашто ће да обрати деци пажњу код ње, како ће тај предмет да пренесе с природе на хартију и како се обрада сваке такве методске јединице изводи потпуно до краја као и у другим наставним предметима. То данас раде напреднији методичари у цртању, а у томе је, између осталога, цртање у нас понајвише изостало. VIII. У упутству има много страних израза, а и језиковних погрешака, којих не сме бити у једној школској књизи, па ма она била намењена и учптељима. IX. Из свега ее види да ово дело п избором градива и распоредом и обрадом његовом не одговара задатку што га има овај лредмет у основној школи, која је васпитна. По евему оно би пре могло да послужи за једну стручну школу, која спрема за један нарочити позив у животу у коме цртање игра најважнију улогу.. 23. марта 1903У Београду. Главном Просветном Савету на услузп Влад. Д. СтојановиЦ ткол. надзорник за град Београд РеФерат г. Влад. Стојановића гдаси: Г,лавном Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео је послати ми на преглед „Упуетво за цртање са прегледима" од „Правдољуб-Мирољуба". Упутство је у рукопису и има 131 исплсану страну, а у прегледима има 280 слика. И једно н друго намењено је наставницима основних школа. Уз