Просветни гласник

544

ПРОСВЕТЖИ ГЛАСНИК

РеФерат г. Влад. Д. Стојановића гласи: Г^авном Просветном Савету Главни Просветни Савет ставио ми је у дужност да прегледам „Цртанке за основну школу" од писца „Било је већ време" н да Савету о том реФерујем. Цело дело пишчево састављено је: 1. из пет свезака упутства (једна је општи део, а четири су упутства за четири разреда основне школе за наставнике) у 132 писана табака ; 2. из таблица уз упутство, у којима су „цртачкп материјал и мотиви за учитеља" за сваки разред, којих има 85 ; и 3. из цртанака „које треба да покажу како би изгледале израђене ђачке цртанке" по овпм упутствима и таблицама. Ових цртанака има ва сваки разред по 4, свега 16 са 96 листова. Ја сам прегледао све ово и част ми је известити Савет да сам нашао да цело дело у овом не одговара дидактичким захтевима, који се данас стављају цртању као наставном предмету у основној школи; I. Што је писац за основу целога овога дела узео геометрију, а ова је као што је познато апстрактна и за децу тешка. II. Да би му система била потпуна, писац се морао пустпти у детаљноизлагање геометријског дела, а то је толико много за нашу четвороразредну основну школу, да и сам допушта Савету да му градиво распоређује „на 5 или 6 разреда нормалних школа" који у нас за сад не иостоје. Због тога збијања у 4 године оног градива, које се у других народа иредаје за 6 нли чак и 8 година и има у њему ствари (геометријских деФпнпција), које су за децу наших основних школа не.сумњиво тешке. Ко познаје децу у нашим основним школама, не би се усудно тражити од њих оваке ствари и на овај начин. III. У бирању наставног градива писац се руководио само захтевима техничким и естетичким, а сасвим је нревидео један важан дидактички захтев о коме се мора водитн рачуна нри избору наставног градпва за све наставне предмете у васпитној школи, па и за цртање. То је концентрација градива. Пнсац је разрадио овде цртање са геометрпјом без обзира на остале наставне предмете у основној школи, а то не сме бити. Кад би и други стручњацп обрадили за основну школу предмете своје струке овако без везе са другпм предметима, настава би у нашој основној школи ишла уназад, место да напредује. IV. У наставном програму грађа за цртање одређена је само по својим саставним деловима основног облика, а наставнику је остављено да он сам изабере предмет који ће одговарати томе н другим дидактичким захтевима, којих нема у ирограму, а које треба да да наставнику једно дидактичко упутство. Према задатку цртања у основној школи и начину његове обраде, добро је што наставни програм даје наставнику оваку слободу у пзбору градива, јер за све школе у нашој земљи нити се могу нити баш и треба одређнвати иредмете, којн ће се цртати. То се оставља месннм школскнм приликама, каквоћи целокупног наставног градива у сваком разреду и току наставину. Писац у свом упутству код цртања предмета, истина, помиње да би се могли цртати н другн предмети, али нигде не жазује оно што је најважније: по чему ће наставник изабрати те друге нредмете. Према томе, по овом унутству сваки наставник или се мора држати њега и верно цртати „с нрироде" и предмете који су овде нацртани, а које деца немају иред очима и које нису никад нн видела, или ће се пустити у бирање других нредмета, онако као и до сад, без важннх дидактичких принципа.