Просветни гласник

552

просветни масник

Савет је одлучио: да с.е умоли г. д-р Милан Јовановић-Батут, проФесор Велике Школе, да овај нревод поменутог дела прегледа и Савету реФерује о томе: да ли би се оп могао употребити за потребу напшх школа. V Прочитано је писмо г. Николе Чолаковића, учитеља, од 10. овога месеца, којим извегатава Савет да му није могућно реФеровати о Букварима г.г. Стеве Чутурила, Мих. Јовића, Владимира К. Петровића, Градоја Бушљетића и анонимног писца под знаком „Развитак," који су их поднели на раснисани стечај министарства просвете и црквеннх послова од 29. априла 1902. године, ПБр. 4389. Савет је одлучио: да се умоли г. Урош Благојевић, учитељ основне школе у пензији, да све ове Букваре прегледа и Савету реФерује о томе: који би се од 1бих могао употребљавати као уџбеник у народним школама према расписаном стечају министарства нросвете и црквених послова. VI Прочитан је реФерат г. Љубомира М. Протића, редовиог члана Савета, о књигама: ,'Бачко радоваље" забавна и поучна књига за децу, приредио П. Деспотовић; „Езонове басне" за српску младеж., приредио Мих. Дојчиновић; „Даница" за децу, саставио Саватије М. Грбић, учитељ; и „Срећни дани", низ поучних приповедака са сликама српској деци, налисао Драг. М. Ћосић, учитељ, које је издао дворски књижар г. Мита Стајић и молио за одобрење да се могу поклањати ученицима народних школа о годишњим испитима. РеФерат г. Љуб. М. Протића гласи: Главиом Просветиом Савету У нас се скоро увидела нотреба, да ученицн читају и друге књиге сем школских. Да је тако, најбољи је доказ, што се књиге за децу јављају у већем броју тек у последње време, а књижнице за ученике још много нозније. Прн том изгледа, да се и у нисању књига за децу као и нри оснивању ђачких књижница ношло погрешним путем још у самом иочетку. У ђачке књижнице, где су до сад основане, уношене су свакојаке књиге, које су каткад и штетне, да не кажем саблажњиве за младеж у народним школама. Ово су иотврдили и ионеки школски надзорници у својим извештајима. Стати томе на пут, дужност је министарства иросвете, и оно то чини, нреиоручујући у исто доба шта треба да се набавља за ђачке књижнице. Писци, који су опет покушали изићи на сусрет потреби да се створи и у нас дечја књижевност, често су били невични и без дара да би могли, у истини, израдити ваљане књиге за децу. Нека се издвоји што су српској деци дали Змај и још неколики иисци, а што је у иравом смислу речи класично, и онда од свега, што су сви остали радили на овом пољу, може да се пробере врло мало доброга, које ће деца ■са одушевљењем читати и што бн за њих било подесно. Ну, док је овако са песмама, да кажем врло добро, имајући на уму само Змаја и још неколико правих песника, дотле је са приповетком за децу, са описом природе и из природе врло мучно, јер у овоме је мало доброга урађено. Писци су полазили са гледишта да су деца мала, и да их треба учити, на се дечја књижевност почела развијати врло једнострано. И несма и опис