Просветни гласник

564

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

чулни, стварни живот садашњости, — тако и чулима, и чулном стварном животу, и чулним људима не треба историја, и она нема вредности за њих; она има вредности и она треба само малом броју људи од духа и разума, који траже највише истине и нравде, а тих је људи увек врло мало и ретко су посејани у просторима живота и у временима историје. Отуд је и права историја, као наука о времену, наука о стварима и свету у времоиу, најмање обрађена и развијена од свих других ранијих наука, пошто интересује само најмањи број људи, те јој се најмање њих и одаје. II као што је свака наука тим тачнија, научнија, што у њој има више математскога, тако је и свака наука тим племенитија, идеалнија, праведнија што има више историјског у себи. Као што човек, последњи и највиши резултат ствари, делује оплемењујући на ствари и стварни свет, дижући их до себе, узимајући их у службу себи, — тако историја делује оплемењујући на науке, дижући их изнад стварности и садашњости, изнад материјалних, земаљских потреба, у свет идеја. и идеала, у племенити свет духа и мисли. Све се науке баве стварима у садашњости, са.чо се историја бави стварима у времену; а пошто се ствари и по.јави не могу разумети без знања њихове прошлости и привиђања њихове будућности, то се остале науке све више дижу до историје. И као што се човек користи стварима само разумевајући их, као што се прогресом разума множе ствари корисне човеку, множе везе човекове са све већим бројем ствари, и као што ће највшни ступањ разума доиети уверење да све сгвари и појави, који постоје, који су посгојали и који ће постојати, — да су сви они корисни, да су сви потребни ма где, ма кад, ма чему, да су сви везани везама зависности; — као што ће тако највиши разум везати некад све ствари и појаве, у свима просторима и временима, везама корисности за човека; — тако ће и прогрес историје и историјског разума све више везати све остале науке за себе. Историја продире све вигае у области свих других наука и диже их до себе, тако да ће на највишем ступњу свом све науке бити само елементи и органи историје, као што ће на највишем ступњу исгоријског прогреса човековог све ствари и сви појави бити само елементи и органи човека и његова живота. Пошто су садашњост ствари и чулно посматрање и испитивање ствари недовољни за разумевање њих, то ће све поједине науке све више престајати да буду самостални организми и све ће више постајати само органи и инструменти историје. Отуд ће и једина ФОрма праве, највише ФилосоФије бити све више само историја, т. ј. у сваком систему мисли тим ће више бити ФилосоФије, што у њему буде више историје. Историјски разум јесте највиши разум људски, највиши суд свега, најпоузданији критеријум сваке истине, највиша тачка за посматрање свега;