Просветни гласник

наука и настава

603

Покрај излагања овога учења, узете су у обзир и примедбе, које су учињене са разних страна, а нарочито од стране Хамилтоновог противника Мт-а, и покушато је, да се испита у колико су те примедбе оправдане. Напослетку покушао је писац да осветли квантиФикацију предиката са гледигата наше данашње науке, наслањајући се при томе на мишљење, које заступа проФссор ЛУипМ у опште о квантитативној детерминацији. I. Уводие примедбе. У току развитка енглеске новије догике могу се разликовати два правца, који, и ако нису супротии један другом, а оно се штак битно разликују један од другога. На једној је страни индуктивни правац, који је нашао у Ј. 81. ШМ-у најодличнијег заступника, а на другој је страни правац Формалне логике, који је потекао од непосредног или посредног учења квантиФикације предиката. Док се први правац не слаже са мишљењем, да је логика строга Формална дисциплина него полаже главно тсжиште на образовање метода у нарочитом испитивању, дотле се покушаји последњег, као што јс напоменуто, сви крећу у области Формалне логике. Сви логичари овога правца принадају Формалној школи, они се могу мимоилазити у појединим битним тачкама, али у задатку ове науке, они се сви слажу. Њина је логика Формална, нормативна дисциплина, чији је задатак, да истражује „нужне" законе мишљења, и да утврди норме за њихов правилан ток. Обично се сматра индуктшша логика Милова као прави специфички енглески систем. Не можс се порећи, да унраво овај, од свих система које су излазиле у новије доба у Енглеској, одговара најбоље традицијама енглеске ФилосоФИје. Од Баконовог доба, гледала је она свој задатак у проширивању знања у природи, и у распростирању човечије силе над њоме, те се веровало, као штоје и сам Бакон веровао, да се може заменити некорисни схоластицисмус старог доба, философијом позитивнијег карактера, тако је и последњи национални философ Енглеске покушао да постави на место досадашњих дијалектичких измишљотина, једну индуктивну логику, која би на сусрет изашла практичним потребама науке. Што је Бакон опгате учинио за философију , тоје Мчл учшшо специјално за логику. Он ју је ослободио од празног Формализма, који је владао њоме стотинама година, и тежио, да је обради сходно захтевима модерне науке. Ири томе он је скроз и скроз емпириста. На свакој страни његове књиге може се читати енглески сопшгоп аепве. Ради овога не би било погрегано, кад би се у извесном смислу означио његов систем као типичко нацнонални систем. Али ипак погрегано би било, кад би се он сматрао ради тога као владајући систем у енглеској логици. Напротив, пре би се могло можда доказати, да је утицај ин-