Просветни гласник

«04

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

дуктивне логике више у опадању 1 као год што се је и инглеска филосоФија у опште одвојила у својим најиовијим појавама много од свога традиционалног емпиризма. Много знатнији за развиће енгмеске садашње логике био је од овог индуктивног Миљовог правда, онај други правац, који узима Формално схваћање науке и који за полазну тачку има општи квантиФицирани предикат. Овоме иравцу, који је уведен први пут око 40-те године, био је задатак, да учењем о квантиФикацији предиката допуни, по речима њеног оснивача Хамилтона, стару Аристотелову логику и да на тај начин доведе до једне нове аналитике мислених Форми. До душе ова нова аналитика, чији је основни принцип потпуно и изречно квантиФицирани предикат, није изведена, али су ипак полазећи -од ње, од стране многих других одличних људи учињени веома значајни напреци, који су отворили логичној науци нове, до тада и несањате области истраживања. И ако се не може потпуно право дати Јелопз-у, који назива квантиФнкацију предиката „најплоднијим открићем, које је учињено у апстрактној логичној пауци после Аристотеловог времена', 2 ипак се не може порицати, да она није била од епохалног значаја за развиће бар «нглеске логике у данашњем добу. Па и ако се индуктивна логика од Ј. 81. МШ-а може назвати енглески систем раг ехсеИепсе —■ ипак је истина, да су системе које произлазе посредно или непосредно из учења квантиФикације предиката оне, које господаре данашњим логичним истраживањем у Енглеској. Моја није намера да објашњавам све ове разне правце и системе, које су се развпле из учења о квантиФикацији, пошто би то обим ове расправе знатно премашило. С тога ћу се ја на то ограничити, да првобитно учење, које они сви за претпоставку узимају, у главним потезима изложим и критички осветлим као и да покажем везу између ове и оних. Тако исто ми ћемо морати нешто детаљније ући у нерешена питања о нријоритету открића оснивања квантификације предиката. Ово не захтева само потпуност излагања, него такођер и у интересу јединства ове расправе потребно је, да се пре свега о овоме обавестимо. II. Еа историји учења о квантиФикацији предиката. Под учењем квантиФикације предиката, разуме се, као што је познато, оно мишљење, по коме квантитет прииада не само субјекту једнога

1 Карактеристична је у овоме погледу критика Миљове логике од 8*. Јеуопа, Ј. 81 МШ'8 рћПозорМе 1ез4ес1, т (Јег Соп^ешрогагу КеУ1е'«', свеска за децембар 1877, за јануар и април 1878.

2 Види "УУ. 81. Јеуопз тећосНзсоуегес! 4ће диап1Шса(мп о^ 1ће ргесНса^е, у Соп*етр. Кеу. свеска за нај 1873 II. 723.