Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

605

суда, него такођер и његовом предикату,, те отуда се он увек исто тако као и субјекат, у погледу квантитета, јасно одређује шш квантифпцира. Ово мишљење није ново. Оно се обично приписује енглесгаш логичарима нашега столећа, ади је оно у ствари много старијег порекла. 1 Сам Аристотело мислио је на квантиФикацију предпката, алн ју је ипак одбацио као неистиниту или као сувигану. Његовом примеру следовали су сви његови коментатори, како они из старог тако и они из средаег века. 2 Први који је заступао квантиФикацију предиката и практично је применио код разних логичних операција био је ЈаигепИиз Уа11а (1407 до 1457). 3 Даље заступници су АтЂго&игз 1*ео из Венедига (у другој половини 15. и првој половини 16. века.), Јотсиз ЈзепасЛ, проФесор у Витембергу (15 век), ЈоЂп ОШјгеШ у Енглеској (у првој половини 18 века), особито пак ОоИјпед. ЈЧосциеГ, нроФесор у Тибингену (1716—1790), који је квантиФикацију предиката много јаче истакао и конзеквентније извео него што су то учинили његови претходници. 4 Сви поменути логичари наглашавали су квантификацију предиката у судовима, али квантиФицирани предикат био им је само техничко правило. 0 великом теоричком значају принципа, који су они познавали, нису имали ни појма, и тако они само могу важити као предходници правог научног осниваоца учења о квантиФикацији. 5 1 2ћ. Врепзег Ђаупез у награђеном делу »Ап еззау оп Ље Ке^ Апа1у11с о? 1о&Јса1 &ГШ8* Единбург 1850 Арреп(1. рр. 81—137 н Хамилтон у »ЕесШгев оп 10&1С* ЕсИпђ. 1874. II. то1. АррепД VI. рр. 805—323, као н у »БхзсиззГопк оп рћПозорћу е^с* говоре о исторнји учења о квантификацији предиката покрај навода из дела старијих логичара, који су такву квантиФикацију у некодико нонављали. 0 овоме у неколнко налази се и код 8раШт§а, Ап 1п(;гос1ис{1оп 10 1о^1са1 вс1епсе, ЕсИпћ. 18-57 рр. 86—88. 2 Аристотело као и његови коментатори имали су у очина увев општи потврдни суд. Овај суд постаје квантиФикацијом лажан ако предикат има већи обим од субјекта, иоклапа ли се пак с®ера СЈ т бјекта са СФером предиката, онда је квантиФикацпја излишна, пошто она нижта не доприноси да ностане већом одређеноћшу њиховог узајамног одношаја. Упореди Ваупез, Ап ез8ауе(;с. р. 93. 3 Ваупев , еМа. Истина назива 8раШш&, Ап т(,гос1ис1лоп р. 85 Апт. већ Оссат-а, обнављача номиналисма (14 век) као првог заступника квантиФицираног предиката. 4 Овога последњег сматра Уепп, ЗутћоНс Ео ®1с, 1 ј О пс 1 оп , 1877 р. 8. прим. као правог осниваоца учења о квантиФицираном предикату. На ово га, је навела та околност, што је Р1осциеГ разделно судове у погледу обима у 8 Форми, класиФикација, која излазе само при квантиФикацији предиката. Уепп, који је противник квантификације предиката, ипак јс схваћа једнострано, кад он у новој деоби судова види њену суштину. Упореди у осталом даље. |ми овде напомињемо, да се могу доказати трагови квантиФикације цредиката и код Бенеке-а. Упореди ГЉепте^-ов систем логике 4 издање Вов^. 1874. 179 и 349, а нарочито пак енглески превод од Јћ. М. ЕшЛзау, нзашао у Дондону 1871, Аррепс! В. оп Ше с1ос1;гте оЈ 1ће ^иап^ШсаМоп о! Ље ргеДГса^е р. 579, прим. »Бенеке је објасупституцију за нринцип целокЈшног закључивања, мишљење, које квантификација просввтни гласник , I. књ., 5. св., 1903. 40