Просветни гласник

532

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

као • о читаонидама и књижницана за народ, како се шире књиге и листови у народу, њихов утицај, итд. итд. ПБр. 5068. 4. маја 1903. годиче Београд.

Ш на конФеренцији школских надзорника у овој години утврђен је по ^нати Факт, да се често и нехотично стављају школским општинама по неке сметње, које не допуштају да се школске зграде што пре и што брже подигну чак и у оним местима где то грађани једва чекају. Те сметње долазиде су каткад баш и од оне стране са које је требало да се најживље настојава да, се школске зграде граде. Тако се дешавало да гра.ђани по неколико пута моле да изађе комисија да прегледа земљиште, на којем би се имала подићи нова школа, али-се комисија не састане ни после пет, шест и више месеца, и онда. најмање за толико се грађење. одлаже. Ну, и кад се комисија састане, онда су њени чланови тражили дневницу и попутнину која, кад се срачуна, изнесе иоприличну количину новца, који би општина корисно могла употребити за подизање школе. Зато би била велика олакшица, особито за сиромашније школске општине, кад се ова попутнина и дневнице не би плаћале јер је ван сваке сумње и досадашње плаћање овога била једна сметња да се школе подижу. Ну, кад је све било свршено што се тиче одређивања земљишта за нову школску зграду, требало је да се у грађев. одељку окр. начелства изради план и предрачун за школу било то на молбу саме општине било према наредби мојој. Надлежни инжињери за овај свој рад тражили су каткад награду од школске оппгтине, па су је и добивали. Ова награда, ма и најмања да је била, морала је неповољно утицати на грађане од којих се тражи да подижу школе а међутим за све се од њих тражи плата, Ја сам сматрао да је подизање школа општа државна потреба, па сам мислио да грађанима у овоме треба учинити све ногуће олакшице и да зато комисије за преглед земљишта треба однах и бесилатно да прегледају земљиште чим се то нареди а у грађев. одељењу окр. начелства да се одмах изради бесилатно план и предрачун за сваку нову школу. На основи оваквога свог схватања ја сам се обратио и г. г. министру унутрашњих послова и грађевина за њихово мишљење о овоме предмету. Господин министар унутрашњих дела актом својим од 30. јуна 1902. год. ПБр. 1544 одговорио ми је да полицијски чиновници имају право на наплату дијурне кад раде ириватне послове, а ,у приватно правне послове не спада преглед школа, цркава, путова итд. или комисијски извиђај о пријему истих". И Господин Министар грађевина усвојио је моје гледиште, па ме је актом својим од 19. априла ове год. Бр. 3200, известио, да је издао наредбу подручним му чиновницима да не наплаћују никакву дијурну кад прегледају место за нову школску зграду, кад граде илан и предрачун и кад прегледају начињену нову школу.

Министар просвете и црквених посдова

Жив. Живановић, с. г.

Свима Шк олским Надзорницила