Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

609

први био, бар у Енглеској, који је иокушао, да иредстави судове у Форми једиачииа. И ако се не може сводити алгебраичко - симболичко обрађивање догике, које је доцније достигло до тако високог значаја, на утицај ВепТат -ОЂОТ система, који је и иначе пао у заборав — ипак ће он добити места у историји ових тежва. «1ако је разумети, кад се узме како је стара логика свој задатак схваћала, што су ВепИгат и други логичари, који су познавади квантиФикацију предиката, ограничавали се увек само на то, да исту преиоручују као ствар корисну, остављајући при томе сва теоријска објашњавања на страну. Љзгика није хтела да буде наука о законима мишљења, него да буде вештина мишљења, и гледада је свој ирави задатака у утврђивању правила за правилно мишљење. Такво схваћање мадо хармонира са научним теоријским објашњењима и ништа није природније одтога, што су она и овде изостада. У догици је морало пре свега научно посматрање проблема да себи прокрчи пут, пре него што се је у квантиФицираном предикату могдо нешто друго чути до само корисно правидо, којим се поједине логичне операције упропашћавају и заблуде избегавају. У Енглеској Вгг ЛУИИат НшпШоп (1788—1856), био је први који је наставио схватање догике као науке о законима мишљења, и можда није сдучајност, што је он први научно изобразио учење о квантиФикацији предиката. Цело учење било је тако рећи у ваздуху, што иоказују самостална открића квантиФикације предиката са вигае страна као напр. од стране Ветката. ' 8гг ТУгШат Наттоп био је тај, којијепрви схватио важност овога и унео у догичну науку. У овоме смислу може се он, са Ваупез-ом1-назвати научним пронадазачем квантиФикације предиката. III. Хазшдтоново учење о квантиФикацији предиката. Учења ко.ја стоје у вези са квантиФикацијом предиката већином се називају именом ,Нова Анадитика". Ово је оправдано само у неколико, и кад се сматра НшпШоп као оснивадац њен, то ипак не може важити ч5ез извесног ограничења. Нова анадитика Форми мишљења, како ју је Хамилтон имао пред очима, требала је да буде покушај, да се попуни и упрости стара Аристотедова догика, која је по Хамилтону остала непотпуна и с пуно празнина. Оеновни принции од кога је требада да

1 Односно тога, кад је лостало његово }чење о квантификацији нредиката, нриЉећује Хамилтои у В18си88Јоп8 2 гЉ еД. р. 620; »У односу на пршпџш једног ексшшците квантиФицираног предиката дошао сам око године 1833. до уверења, да обично учење нотребује коректуру са те стране. У чланку о догици, који је изашао 1833. (у Е4ш. Кеу.) почива теорија индукције коју ту заступам на општој квантификацији предижата у позшгивним судовима. Пре год. 1840. дошао сам до уверења, да је нужно да с.е принцип рамири и на негативне судове. Из академских докумената увидео сам, да сам најдаље .у адој години заступао учен.е без ограничења«. %М. Л1ћеажит за 1851. број 1214.