Просветни гласник

608

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

и да се не узме у обзир друга једначина, пошто четврта изражава исти одношај. 'Гако се могу свести оних 8 једначина на ових 5: 1 X ш Шо — у ћг Шо или 1х = 1у 2 х „ , = у ех раг1е и 1х = ру Зх , „ || у (т ±о!о / „ <;х || )ех раг{е^ • 4 х ех рагке = у ех раг1е , рх = ру 5 х , „ || у „ » рх Ц ру „Л -Огичари", иримећује ВепТа/т уз ову таблиду судова „не спомињу ио правилу никада нрву Форму, ношто им изгдеда да је без вредности, и тврде да предикат не може никада бити парцијалан т. ј. да је универзалан. Ово једва да је правилно... и било би корисно, да се потпуни идентитет сведе на једну логичну Форму, а тако исто и парцијални идентитет, као год и потпуни или иарцијални неидентитет 1 '. 1 Тако коментарише ВепШат своју деобу судова. Не може се порећи, да и ако није овпм речима квантиФикација предиката јасно истакнута, да онанијебар делимице наглашена и казата. Исто тако почива његовп деоба на прећутно претпостављеној квантиФикацији појмова у суду из тога, што се ови ш аћ8<;гас<о посматрају само као нојмови суда, а не као субјекат и предикат, да се објаснити, што се од 8, у пвчетку постављених Форми, три уништавају тако, да напослетку остаје једна деоба, која од обичне деобе у А, Е, Ј, 0, само незнатно одступа. 2 Много одлучније него ли у учењу о суду у опште наглашава се код трансФормације истог квантитативно одређење обадва појма. Ово се нарочито огледа у учењу о конверзији. Овде се изрично каже: „При обртању треба нарочиту пажњу обратити на то, да се знаци обима код обадва појма не промене, а да би се ово избегло, треба обим њихов увек јасно означити". 3 Из ових и сличних примедаба види се јасно, да ВепИга/т познаје квантиФикацију суда. Он увиђа користи опште квантиФикације суда, али је не заступа из теоријских разлога него је препоручује само у техничком интересу. Тиме смо у неколико показали какав положај он заузима према учењу које нас овде занима. Проналазач квантиФицираног предиката он није био. Многи логичари знали су то исто гато је и он знао и не може се казати, да је он у овом учењу о квантиФикацији предиката већи напредак учинио. Ако има у чему његове заслуге, то је у томе, што је он

1 Ап оиШпе о? а пел^ зуз^ет оЈ 1ј О $1с р. 133. 2 »Он генерализира <,: вели Јћ. 8р. Ваупеа »те четири нове Форме, које су му изашле квантиФикацијом предиката; па не знајући шта да отпочне с њима, одбацује три одњих, и задржава, и то двоумећи, само четврту, коју је могао.такођер одбацити, попгто му није ни од какве користи«. В. СопЈетр. Кеу. 1'. Ари1 1873. Мг. Нег4еЛ брепсег апД 1ће диапШгсаШп о? Ље ргес!Јса4е р. 797. 3 Ап оиШпе 149.