Просветни гласник
40*
НАУКА И НАСТАВД
607
ном часопису под насловом .1,0кјк, Ше гссеп! еп§Нзћ 1геа1Ј8в8 оп 1ћа1 всЈепсе" 1 са још неколико других деда у вези са ЖћаШуотт дедом. Пре овога Хамилтон не беше још ништа пубдиковао о логици. Тако би дакле Вептат имао по времену веће право да носи име оснивачево, само се још може питати, да ди га његов рад овдашћује да носи то име. Испитајмо аегове погледе мало изближе. Он назива своје дело „новим системом". У чему се састоји та новост његових мисли и који су основи овог „новог система?" Није дако показати у чему се овај систем битно одваја од старијих система. Књига ВепН/ат-опи, као што је напоменуто, јесте управо само критика анадиза \\ г ћа1;е1у-све догпке и она се креће као и ова само у области Формалне логике, не удаљавајући се при томе у суштини од дотадашњих погледа. Еакав преображај догике на пр. из принципа квантиФицираног предиката овде није покушат да се изведе — „нови" дакле систем у ствари није такав систем. Чак се не може за ЂепШат- а рећи, ни да је сам принцип кваитиФИкације јасно схватио. Не гдедајући на технички израз, чији је аутор Хомилтон , он тај принцип нигде није јасно исказао; има само наговештења, која на њега указују. Тако се већина, која му пријоритет приписује, позива по правиду на његову деобу судова, која, веле, почива на квантификацији предиката. С тога ми ћемо се са овим мало из ближе упознати. По Вептат- у је један суд израз односа идентитета иди неидентитета два појма (4егтз), од који сваки може са својим целим обимом или једним делом да уђе у суд. Ако означимо са х и у обадва појма, њихов идентитет и неидентитет са = одн. || , њихову општност са I (т 4о1о), иарцијалитет са р (ех раг!;е), то се онда могу ови одношаји, који у исто доба репрезентирају Форме суда по квалитету и квантитету, представити на следећи начин:
1.
х 1п 1о1;о = у ех раг(;е
иди
IX
= РУ
2.
х „ „ || у „
п
1х
II РУ
3.
х „ , = у ш Шо
•п
<;х
= *У
4.
X „ в II У „ л
п
1х
II *У
5.
х ех раг!е = у ех раг^е
п
рх
= РУ
6.
х „ „ || у „
п
рх
II РУ
7.
х , , = у ш 1о1о
п
рх
= *У
8.
х „ „ II У „ „
п
рх
II *у.
Међу овим једначинама две су последње идентичне са првим двема (х и у овде се не узимају као субјекат и предикат, него просто као појмови једнога суда) и због тога могу отпасти. Из истога разлога може
1 Прво изашдо у Ес1т1шг§ћ Кеујетл' за 1833, свеска за анрил р.р. 194—238 о тада штампано у разнил издањима његовим »Масиазмпз рћИозорћу. Единбург 1866 АП. IV р.р. 117—179.