Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

619

Коллко ти је год могуће треба да будеш пример родољубља, хуманитарности и доброчииства, и да потпомажеш поједпне установе томе намењене. Треба да си одушевљен идејом српског уједињења и народног напретка. Треба да будеш ревносан радник на општем добру. У опште, треба да будеш узвишенијих мисди и пдеменитијих осећања него обични људи. Као грађанин треба да знаш уређење своје отаџбине. Знаш ону изреку: Знано вољено... Срамота је кад интедигентан човек не познаје своју државу, не зна каквих установа има у њој и у којој сврси, не зна каква је трговина и какви су занати, шта се у Србији израђује, а шта се са стране доноси, и т. д. За то морална је и патриотска дужност сваког грађанина, а нарочито оних који се броје у интелигентне, да се интересује животом и напретком наше отаџбине, да распитује за усдове напретка иди узроке назатка, па прве да потпомаже, а друге да откдања. Учитељ, као и сваки грађанин, хоће неће, мора о томе водити рачуна и то чинити, јер у животу, у срећи његове отаџбине, надази се и његов живот и његова срећа. Он не може бити од тога изодован, те да га се не тиче. Сем овога, учитељи и сви шкодовани људи дужни су да се старају о држави. Народ не плаћа наше шкодовање само да ми постанемо господа, већ да га нечему научимо, да му што год помогнемо и олакшамо, да му покажемо пут и начин да и он живи дакше и боље; дакле, да види користи од нас. Као хришћанин дужан си поштовати и одржавати нашу свету веру правосдавну, пазити да се она не скврни и не сабдажњава. Своју побожност и своја верска осећања треба да потврђујеш целокупним животом и радом својим, а не само говором. Јер Св. Писмо вели: „Кад подза брапе мон аш,е ко в^ру имега, а дкгв же не иметЂ ? еда можетЂ само в^ћра спасти его?" Ето шта све треба да радиш као човек, ако хоћеш да те народ, воли и поштује и да имаш аукторитета који ти је врло потребан за морални утицај твој на народ. Сад да ти кажем неколико речи о аукторитету, јер он стоји у тесној вези с поштовањем, а ти ваљда знаш да та није једно исто, да је аукторитет нешто више и јаче од самог поштовања. Ауктори/тет и код ђака и код народа учитељ задобија својим већим знањем, моралним карактером и депим понашањем, а никако уображењем и гордошћу. На свој аукторитет треба сваки учитељ да пази добро, јер од тога му много зависе услови за живот и рад у шкоди. Ово ћеш ти разумети да ти не објашњавам примерима. И, слободно, кад неки учитељ нема аукторитета у својој околини, нека бежи из тога места дадеко, где га нико не зна, и тамо нека се поправи и измени. Ади да учитељ има аукторитета не зависи само од њега самога, већ и од уређења његовог подожаја, од места које заузима у чиновничкој..