Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Немачка експедиција на јужни пол. — Под вођством проФ. Ериха од Дригалски отпутовала је 11. августа (по новом) 1901. једна немачка експедиција, састављена из неколнко стручњака, нл броду „Гаусу, на јужни пол. Извештаји о њеним претходним испитивањима објављени су досада у две свеске." У првој, која је изишла марта, 1902, је извештај о научним радовима на путу од Кила, из чијег се пристаншпта кренула, до Еаппгтата и о установљењу станице на Еергуелима. У другој, од августа 1902., је извештај о научним радовима на нуту од Еапштата до Еергуела и о раду у станици на Еергуелима. Експедиција је, као што је речено, оставила Еил 11. августа 1901. На путу до екватора вршена су научна носматрања (иснитивање дубине, метереолошка, магнетска, океанограФска и др.) врло мало и то једино у циљу, да би се огарантовало доцније добро Функционисање инструмената. После срећног и угодног пута стиглаје експедиција на зеленогребенско острво 8ап Ухпсеп1е, као нрву своју станицу, н ту се задржа"ла пет дана. Нарочито су интересантни геолошко-топограФски односи острва, које представља привидно један јединн велики вулкан. Од екватора је почео прави научни рад на броду, који се односио на исцитивања морске воде у погледу количине соли, температуре, боје, густине и т. д., затим је нарочито обраћена пажња на лотовања, на пробе са дна, бактериолошка и општа биолошка испитивања. На основу одредаба температуре н садржине соли, које заједнички од прилике нропорционално опадају до дубине од 800—900 мет., и затим готово до највећих дубина остају конс.тантне, утврђује проФ. Дригалски границу нзмеђу дубокога и плитког мора на 800—900 мет. (На ово су га унутили и биолошки основ^, које биолог експедиције проф. УапћбНеп, у своме извештају наводн). Упоредно са овим иснитивањима ишла су магнетска посматрања члана експедиције, Бг. 1И(Шп§таЈега. На екватору је утврдила експедпција дубпну од 7230 мет., коју је раније нашла „1а Котапсће" и то као локално удубљење, пошто су у непосредној близини нађене дубине од 4082 и 3373 мет. Пробе

1 УегбвепШсћипЈгеп с1ез Јпа4Ии1;8 1пг МеегеакипЛе ипс! с1ез Сгео&гарШзсћеп ЈпеИ1и1з ап с!ег ХЈштегзИа!; ВегИп. Негаиа^е&ећеп тои Дегеп Вћ-ек (;ог ГегЛтапД Ргехћегг v. Шсћ1ћо1еп. НеЛ. I. Магг 1902. НеЛ 11. Аидца! 1902.

чросветни гласник, i. књ., 6. св., 1903.