Просветни гласник

772

иросветни гласник

са морскога дна, вађене „цевима за извлатеље муља" (8сћ1аттгбћгеп) иоказале су се делом вулканскога порекла, делом (на дубини од прилике око 3850 мет.) као глобигерински муљ, делом (на дубини око 5000—6000 мет.) као „црвена глина." Један врло чудноват седименат извађен је на 35°52'5 и 13°8'0; он је садржавао кварцитног песка, чије је порекло тешко објаснити на тако великој даљини од обале. План, да се искрца на острво Асценсијон, морао је вођ експедиције, услед неновољнога времена, напустити. 23. новембра приспео је „Гаус" у Капштат, одакле је, после дужега бављења, употребљеног на честе екскурсије разне врсте, предузео. 7. децембра даљно путоваље на Кергуеле. За то време су два научника, Бг Епгепврег^ег и Бг. Еиукеп, одређени за станицу на Кергуелима, стигли већ, 9. новембра, на броду „Тап§1т к из Сиднеја на Кергуеле, где је одмах отпочето подизање и уређивање станице, која има у првоме реду да вршн посматрања земљинога магнетизма и метереолошка. „Тап§1т" је уједно донео хране, проФијант и т. д. за брод „Гаус", чији су чланови — осем Бг. \Уег1ћ-а, који је такође био одређеп за станицу на Кергуелима, — имали да се са Кергуела крену у ледене регионе јужнога пола. У другој свесци су извештаји експедиције о радовима њеним на путу ка Кергуелима и на њима, међу којима су од нарочитога интереса извештаји о још врло мало похођеном острву Посесиону, једном од острва из групе Крозе (Сгоге!). Пре свега су на њему особити геолошки односи. На острву, чија површина сведочи о интензивној вулканској радљивости, находе се наиме еруптивне стене, делимице из дилувијалнога па чак и алувијалнога доба, које су тако свеже, да су се неке њихове ерупције морале десити пре мало стотина година. Нарочиту пажау изазивљу и чудновато наслагани шотови од отпадака вулканских стена, чији је узрок наслагања необјашњив, пошто изгледа да су вода и солске силе искључене. И Флора острва иодвргнута. је, и поред тога што је бављење трајало само три часа, што је могућно темељнијем исиитивању. Чудно изгледа, да је Нг. ЛУегШ констатовао да у погледу Флоре између острва Крозе и Кергуела постоји велика сличност а Бг. УапћоИеп иак да, у погледу Фауне, иостоји тако исто велика разлика. На Кергуеле је „Гаус" приспео 1. јануара 1902. Станица се находи на ОћзегуаЂогу-Вау, на истом месту где је 1874. стајала оисерваторија за посматрање Венусова проласка. Даске и др. заостале од те експедиције добро су дошле за грађење станице. која је помоћу момака са „Гауса" врло брзо нодигнута, Она се састоји из три куће, једне за становање и две за магнетска варијациона и апсолутна одређивања и из прпдодатих стаја. Врх једне, 160 мет. високе стене удешен је за метереолошка посматрања са осмодневнпм прочитавањем. Од почетка 1902. регпструју магнетски варијациони инструменти; осем тога отпочето је тада скупљање геолошких и биолошких збирака и хватање планктона у заливу. После једномесечног бављења које је унотребљено на иснитпвања сваке врсте, оставио је „Гаус" Кергуеле 31. јануара, да пређе на својо главне задатке у правим поларним регионима. ПроФ. Дригалски има намеру да походи и острво Пбап1: он јавља, да је стање експедиције и физички и психички одлично; сви чланови њени раде са истом ревношћу са којом су се кренули. Последње нисмо проФ. Дригалског је од 25. јануара (н. н.) 1902.; према томе не може се нре јуна 1903. очекивати иикакво извешће од експедиције. Чланови станице на Кергуелима морају још од 1. марта 1903. бити приправни за повратак. По „К УУ.» 7. нов. 902.