Просветни гласник

774

лросветни гл.асник

зујући гасовите нродукхе, који се због своје лакоће дижу у горње слојеве и отуд идууваздух. Остаје угљеник. Аусамоме угљенику не могу ни анаеробне бактерије да опстану. Настаје моменат, када оне немају чим више да се хране, и оне гину. Процес је свршен. Из биљних остатака образовао се збнјени слој угља, у коме непомично леже остаци бактерија, које су радиле на љеговом образовању. Угаљ се осушио, окаменпо н сахранио у себи своје произвођаче. Такавјеопшти процес. Према томе, какво је биље било у каквом месту, и какве су бактерије радиле на његовом уншптењу и разлагању, добијао се један или други продукт : или антрацит, или лигнит, или тресет, или камени угаљ. И тако ми за наше гориво дугујемо дугом и непрекидном раду невидљивих трудбеника — бактерија прошлих геолошких епоха. * Термити. —т- Путујући по Судану често се налазе поједини омањи нредели нотпуно пусти — без ичега живог — без икакве вегетације па сљедствено н без икаквих животиња. А нри том су исти предели нуни неких брежуљчића једног истог облика и чудноватог склопа. У многоме личе на велике печурке.... То су старе кућице или станови извесних инсеката — роваца — које су одавна напуштене, јер»им је неотало хране. Све су прождрли! Овај је инсекат величине нашег великог мрава. Своје станове нравн у многоме налик извесним мравињацима у Европи. Главпи простор стана је у земљи, а над земљом се виде само гомилице као нека кубета којима је висина већа од шнрине. Висина им достиже неки пут до 2 метра. Покривене су неком врстом глинасте смесе која личи на лакирану и непробојну кожу. Овај кров штити њихов стан од кише и других непогода. Код старих термитњака (станова термита) основе су обично излокане водом, док су кровови још непокварени н изгледају као какве велике нечурке. Тамошњи становници врло често се служе обликом тих термитњака у нрављењу кровова на својим кућицама п у прављењу црепова с којима покривају зидове којима се ограђују. У овоме и јесте једина корис.т од ових опасних жпвотињица, која се је до сада сазнала; јер од свих многоврсних инсеката који бораве ио жаркој Африци, ови се рачунају као најмногобројнији и најштетннји. И ако су термити по телесној величини тек као велики европскн мрави, инак својим врло снажним вилицама (штипаљкама) чине ужасну штету, да зајазе своју невероватну прождрљивост. Они ждеру без разлике све што је биљног или животињског порекла. Жито, сламу, артију, кожу, свако дрво које је не знам како чврсто. Ничега биљног ни жпвотињског нема шта они не би прождрли. Они су врло чест узрок нрекида телеграФске везе и то нарочито ако се телеграФска жица ослања по дрвеним моткама, јер их за две до три године из темеља ноједу тако, да се морају мењати. Срозају се и претварају у прах. Станови, у којима станују како староседеоци тако и бели људи, морају се сваке 2 до 3 године правити нови, јер и њих као и телеграФске дпреке скроз униште. Унутрашњост најдебљих дрвених греда изеду и претворе у врло финн прах. Темељ, зидове, под, н остало, ако су од непрепечене или сирове земље, врло брзо нзрешетају небројеним тунелима.