Просветни гласник

50

он урадио све што троба и што спада у његову надлежност, онда тек он има да шаље министарству на решеље оне предмете који не спадају у његову надлежност. На тај начпн добићемо много у времену и ствар ће се моћи брже свршити, те акта неће морати ићи од надзорника министарству и од министарства надзорнику и обратно. Даље има случајева да неки учитељ тражи одсуство. Поједини надзорниди су често пута, може бити, налазили да дотични учитељ нема довољно разлога да му треба дати тражено одсуство, па се ппак устручава да да своје мншљење, већ просто шаље ту молбу министарству на решење. Међутим такав је акт непотпун и министарство не може по њему да ради, јер да оно може да донесе решење по томе, треба да чује мишљење надзорника. У таквом случају и ако дотични учитељ има лекарско уверење, ипак надзорннк треба да каже своје мшнљење да ли тај учитељ има оправданих разлота што тражи одсуство и да ли му исто треба одобрити. Ја ћу да наведем један пример из скорашње праксе. Надзорник доставља министарству молбу једне учитељице за одсуство, уз коју је приложено лекарско уверење, и каже да је то уверења сумњиво, а ви знате да пма таквих сумњивих уверења, и вели да је мишљења да не треба одобрпти тражено одсуство. У таквом случају министарству је лако донетп своју одлуку. Сем тога кад надзорник д& своје мишљење да дотично одсуство треба одобрити, онда је потребно да он у исто време нагласи шта ће се радити, ако се одсуство одобри, хоће ли се школа распустити илн ће се одредити замена и ко ће вршитп замену. Кад год је министарство добивало оваква акта, ја сам готово увек био у недоузшци, те сам морао често даузмем шематизам те да видим да ли је та школа подељена или не, па сам према томе сам, ако треба да се да одсуство, износио предлоге г. министру да се одсуство дастм-и да се нареди замена. Такве ствари отежавају рад и нама у министарству, а п самим надзорницима. Дакле, у свима случајевима потребно је да надзорник д& своје мишљење и иозитиван иредлог, који истина г. министар може да не усвоји, али није кривица до надзорника, нити је то какво зло ако г. министар не усвоји надзорниково мишљење, али је добит кад надзорник каже своје мишљење. Била је раније уобичајена пракса да се често шаљу тужбе министарству противу појединих учитеља и без нкаквих акта ислеђења. На тај начин министарство је добило читаву множнну учитељских кривица. Кад сам ја дошао за референта, затекао сам врло много таквих неислеђених учитељских кривица. У таквом случају кад министарство добије какву неислеђену учитељску кривицу, оно ради обрнуто: шаље је надзорнику на надлежни иостуиак или „да иостуии ио закону " што значи да надзорник иследи и да види да ли има кривице, па ако има да дотичног учитеља казни, а ако нема да акт баци у архиву. Само у оном случају кад министарство каж.е : „иследите ову ствар и пошљите акта са Вашим мишљењем, онда је надзорннк дужан да изврнш ислеђење по тој ствари и да акта ислеђења ношље министарству на даљи рад,