Просветни гласник

660

просветни гласник

Ото Јанке нити је декар нити игијеничар по струци, иа је идак за то не само овим делом, него и читавим низом стручних чланака из Школске Игијене стекао у Немачкој веома звучан глас. Ои и Лео Бургенштајн заузимају данас међу шкодским људима, и наставницнма прво место у пнтаљима из Школске Игијене — било као иокретачи нових питања, било као радници на оном материјалу, који је већ претресан. Обојица уживају лен глас п међу стручним игијеничарима и раде с њима у заједннци. Тако је Јанке у друштву с проФ. Пагинским нанисао знаменито дело: „НашПшсћ с1ег 8сћи1ћу§1епе" (поп Ђг. АсЈ. Вадтзку тИ ЈЈпГегзттпд ^оп ОМо Јапке, ЈиеЋгег ап с1ег Сгетегпс1е8сЈш1е гп ЂегИп) а Бургенштајн опет с д -ром Нетолицким у стручном великом: «Напс1ћисћ-у <1ег Ну§1епе уоп Тћ. ЛУеН одељак о школској Игијенн („ШапсЊисЂ Лег ВсћиЊудгепе уоп Ђг. Ђео ЈВигдепзШп ипА Ђг. А шј. Же^о шгку "). Што се тиче специјално овог дела Јанкеова, стручна критика га је већ при првом издању пропратила с особитом похвалом. Истакла је нарочито неоцењиво велику вредност те књиге у оним питањима, којих се писац дотнцао као искусан, оиробан дугогодишњи ирактичан радник у школи §§§ би .10 начелно, било већ у иримени. И донста, може се с правом рећи, да је Јанкеова „Школска Игијена" једна од најсрећнијих примена строго научних начела на свако, ма и најситније питање из школског живота и рада. Сем тога одликује се и тиме, шго је нанисано таком лакоћом и јасноћом у излагању, таком нрецизношћу у изразу, таком верношћу и истинитошћу у третирању иаучних истина, таком живахношћу и постепеношћу у изношењу матернјала, таком размером и заокругљеношћу у обиму, да нотнунце — гг ио садржини и ио облику одговара својој намени. Шта више, ја могу рећи, да нисам скоро читао књиге, која бн и садржином, и начином, и обимом и ирецизношћу тако погодила свој цшћ као ова Јанкеова. С тога мислим да ће бити велика добит за нашу сиромашну школску Литературу, ако то дело н у српском издању угледа света. Њиме ће се веома корисно моћи иослужити школске управе, лекари и наставници — нарочито средњих и основних школа — у опште: сви, који се школом баве. Избор г. д-ра Рпбиикара је, дакле, веома смишљен. 0 самом преводу имам мало да речем. Господин д-р Рибникар је савестан и вешт преводилац, а познавалац оба језика. Његов превод има готово све врлине оригинала. Потн] г нце одговара краткоћи и јасноћи, чистоћи и лакоћи немачког текста и свугде показује стручно разумевање саме ствари. Језпк је чист и правнлан, а склоп леи и течан. Неке омање омашке, које су се поткрале, таке су природе, да ће се ласно дати исправити прн самој коректури. За нас спецпјално добија то дело у вредности још и тиме, што се г. д-р Рнбникар свугде освртао на наше школске прилике, и што је свугде износио и наше законске одредбе, које се на поједина школска питања односе. На основу свега тога част ми је. препоручити тај превод особитој пажњи Главног Просветног Савета п предложитн му, да учини потребне кораке, како би се што пре могао издати. Захваљујући на иоверењу, којим ме је Главни Просветни Савет одликовао, молим да Главни Просветни Савет и овом нршшком прими уверење о мом одличном поштовању. 27. Априла 1903. г. Београд. Др. М. Јовановић-Батут проФ. Вел. Шкоде. Уз нзвештај шаљем натраг: рукопис и дело.