Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

659

нигде ннје обележена внсина штразбуршког тороња то да његово упоређење са онии бечким буде разумљивије, то сам при дну ставио наиомену о висини. То сам исто урадио и код места у овом чланку где се говори о висини мисирских пирамида. 4. У чланку „Напуљска и алписка зора", где Љ. Ненадовић описуја лепоте напуљскога залива, стоји: „Кад је Омир у својим песмама спомињао милине које овуда иутнике очаравају итд." У Омира држнм да нема нигдв помена о Напуљу н његовој околини. Да се није можда иомшпљало на Овида, Ђиргила, плп Плинија, који су, како сам дознао од једног свог колеге стручњака, у својим списима помињали Напуљ и лепоту његове околине? Пошто ову погрешку није учинио пнсац Чптанке при прениснвању из штампаннх „Целокупних дела Љуб. П. Ненадовића", јер и тамо — бар у 2. „поправљеном н умноженом" издању Љуб. Јоксимовића— стоји „Омир", то је тешко решити, коме се та омашка омакла: да ли писду путописа, или штампару. 5. У чланку „Први људи — поречани" мислим да би требало изоставити 2. и 3. алинеју, као мање интересантне детаље, тнм пре што је овај чланак и онако доста дугачак. , 6. У интериункцији — нарочито у употреби запете — учинио сам потребне измене, те да она буде у свима чланцима једнака. Рукопис враћам у прилогу под 7. Завршујући овај реФерат с молбом да ми Главни Просветни Савет не замери што ми није бнло могућно раније сврпшти овај носао, част ми је назвати се На Цвети 1903. год. У Београду. • Гдавном Просветном Савету на поверењу захвалан, Стев. Предик провесор. Према овоме реФерату г. реФерента Савет је одлучио: да се „Земљописна Читанка" проФ. Тодора Радивојевића може употребљавати као помоћна књига при изучавању земљописа у средњим, грађанским и девојачким шкодама и да се може набављати за књижнице народних и средњих школа. Г. Стевану Предићу, у име хонорара за реФеровање о овој Читанки, одређено је тридесет (30) динара. V Прочитан је реФерат г. д -р Милана Јовановића-Батута, проФесора Велике Школе, о преводу Јанкеова дела: в 6гиж1п88 с1 ег бо1ш1ћу»1спе 1иг Бећгег, 8с1шШеат1е ипс1 бс1ш1аг71,е, II Аи!1а8'е а , које је превео г. д-р Слободан Рибникар, лекар, и молио да се о државном трошку штампа за потребу наших школа. РеФерат г. д-ра Милана Јовановића-Батута гласи: Г,лавном Просветном Савету Прегледао сам иревод Јанкеова дела: „Огипс1гГ88 Аег ВскиЊудгепе ■/иг Јивкгег, 8с~ћи11)еатГе ипА 8сћи1агг1,е (II. АиИ.) од д-ра Сл. Рибникара и част ми је о њему поднети овај извештај. просветни глдсник, I. књ., 6. св., 1903. 44