Просветни гласник

658

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ја сам ту читанку прегледао, и имам част овде саопштити Главном Просветном Савету своје мишљење о њој". Довољно је загледати у наслове чланака и уз њих стављена имена писаца у „Прегледу садржине" ове читанке па да се унапред изрече повољан суд о њеној ваљаности; јер за то јамче имена писаца, међу којима су: Вук Ст. Караџић, Д-р Ј. Панчић, Љ. П. Ненадовпћ, Д-р Мил. Јовановић, М. Ђ. Милићевић, Ј. Жујовић, Д-р Ј. Цвијић, Д-р Св. Радовановић, Ср. Ј. Стојковић и др. Кад се пак прочитају и иоједини чланцн у томе рукопису, мора се са задовољствозг признати г. Радивојевићу да је и у избору чланака био срећне руке. Нарочиту похвалу заслужује његова патриотска пажња коју је поклонио земљи и народу у Србији, Црној Гори и осталим српским крајевима, давши им угледно место у иизу од 13 чланака (од 38, колико их свега има), у.којима се описује српска сељачка кућа и све што иде уз њу, нородични живот и обичаји у Срба, ириродне лепоте неких сриских предела птд. Остали чланци, који су махом написани лаким, примамљпвим стилом, какав је нарочпто у одељцима узетим из лепих путописа нашега Љубе П. Ненадовића и д-ра Мил. Јовановића — пружају читаоцу ванредно занимљиво штиво из области ГеограФнје и њених многобројних помоћних наука, као што су Геологија (историска и динампчна), ЕтнограФија, културна Историја итд. Ту се читадац упознаје са земљом и народом у Немачкој и Италији — нз лисама Љуб. П. Ненадовића; са Индијом и Индима и са Китајцима — из путописа д-ра Мил. Јовановића; са гејзирнма, том величанственом појавом на Исланду, Новом Селанду и у Сев. Америци — из описа нроФ. д-ра Св. Радовановића; са начином живота у првих људи на нашој Земљи — из списа проФ. Ј. Жујовића; са открићем Америке, ироналаском морскога пута за Индију, првом пловидбом око Земље — из Ракићева превода Дреперове „Историје умнога развића Евроие" итд. Према тако одабраној садржини својој, ова Читанка има све особине за то да оживи и ученицима омили земљонисну наставу, служећи им као пријатна лектира и корисна допуна оном што се у школи ирелазн из Географије. Али и сваки други читалац нашао би у овој читапци лепе забаво н поуке. Стога сам мишљења: да се „Земљописна Читанка" коју је саставио нроФ. Тодор Радивојевић може употребитп као иомоКна књига при изучавању Земљописа у свима средњим, грађанским и девојатаим школама, па и за иоклаште добрим ученицима о исиитима, и да би је, сем тога, требало иреиоручити за књижнице свих средњих и народннх школа. 0 самом тексту налазим за иотребно учинити ове напомене: 1. Г. Радивојевић је добро урадио што је у тексту Ненадовићевих путописа застареле статистичке податке заменпо новим; али су се и међу овима поткрале понеке нетачности, које сам ја исправио према новијим издањима стручних дела која су ми била при руци. 2. У чланку „Рајна код ПГаФхаузена" обележена је висина Рајнина водопада са 28 мет. (у Љ. Ненадовнћа стојн: 70 стопа), а треба да стоји 24 м. (в. ЗеуДШг, Еећгћ. с1. Сеодг., Аиз§. С, стр. 306, изд. од г. 1897.). 3. У чланку „Штразбург" стоји да та варош има „преко 120.000" становника, а треба да стоји: „око 135.000" или бар „преко 130.000" (по попису од 1895/6 год.; в. 8еусШ12, стр. 415.). — Даље стоји у истом чланку: „Тороњ Св. Стевана у Бечу нижи је више од 20 м. од овога у Штразбургу", а треба да стоји: „...нижи је око 25 м..." —Пошто у Ненадовићеву тексту