Просветни гласник
ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БИБЛОТЕКЕ
669
и 498), да су В књиге (И. бр. 149, 152 и 164) извађекс из три рукописа, с којима су биле укоричене уједно (И. бр. 492, 462 и 470 збирке рукописа), да је једна књига (И. бр. 163) нађена, незаведена, међу другим књигама ове збирке, да је друга (И. бр. 142) састављена од неких дистова узетих између таких листова, заведених под бр. 63 и 141 ове збирке, да је шест књига (И. бр. 148, 150, 151, 153, 154 и 162) растављено од других старих штампаних књига исте збирке, с којима су биле укоричене (И. бр. 45, 57, 63 н 141, 70, 137 и 109). Тако збирка броји сад 42 броја више него лане. ГеограФских карата и с.шка приновљено је покдоном 5 комада (међу њима један дупликат), службеним путем 3 комада (међу њима 2 дупликата) и 35 куповином. Новина је приновљено 34 нумере са 93 књиге (међу којима 42 дупликата) и наставака ранијих нумера 96 (међу њима 60 дупликата) свега 189 комада. Од тих је иоклоњено 20 комада, купљено 7, а службеним је путем добављено 162. Кад се све ове принове додаду ранијој имовини библиотечкој, о којој је већ говорено, види се да је Народна Библиотека имала на крају 1902 године: 36.600 дела (нумера) у: 73.578 књига, и сувише: 13.033 књига душшката 729 рукописа 786 писама и других писмена 198 штампарских првина (заједно са 16 дундиката), 2403 геограФСке карте и слике (заједно са 65 дунликата), 1538 новина и листова (заједно с 337 дупликата). II Читаоци. Из приложених бројних прегледа, израђених према статистичким подапима. које сређује г. проФ. Д. Ружић, видн се да се 1902 године умножио и број читалаца и број књига узиманих у читаоницама библиотечким или ван ње. Било- је 14.896 ревераса (4973 више него лане), а по њима је узето књига и других библиотечких иредмета 24.852 (8.355 вшпе него лане). Од тога броја пада на научне књиге 9.029 (2.531 више него лане), на лепу књиЖевност 9453 (3681 више него лане), на рукописе 60 (34 више него лане), на штампарске првине7 (1 више него лане), на геограФске карте 109 (100 више него лане), на новине (политичке) 779 (119 вшне него лане), на српске листове (часописе) 4664, на туђе листове 641 (свега 1779 листова више него лане), на разне извештаје, програме, правила 66 (лане нису засебно бележени) и на музикалије 44 (лане нису узимане). У библиотечким читаоницама узимано је свега 17.886 књига (6.171 више него лане) а ван Библиотеке ношено 555 (41 више него лане), а осгали библиотечки прсдмети узимани су готово сви само у читаоницама. Српских књига и других предмета узето ,је 18.614 (6.639 више него лане) а туђих 6238 (1716 више него лане). Према прошлој години узимање српских предмета умножило се са 55.5 0 /° а узимање туђих са 38%-